„Сва власт припада онима који тврде да сва власт припада народу“

ПРЕД СРПСКИМ ЧИТАОЦИМА АНТОЛОГИЈА УКРАЈИНСКОГ АФОРИЗМА „СМЕХ НАРОДА“

* Књига је изузетно обимна за ову врсту књижевне форме (351 страна), а садржи више од 3000 мисли из пера 93 аутора

*  Да и Украјинци имају проблема са изборима, најбоље говори афоризам: „Вукови су обећали да ће изборе одржати поштено - они ће бирати кога ће појести"

_______________________________________________________

        „АФОРИСТИКА је поезија мисли. Афоризам је вербална формула мисли. Афоризам је прави Олимп речи. Афоризам је ефектан, попут пражњења грома у празнину. Афоризам својом краткоћом подсећа на живот. Афоризам је кап мудрости у океану људске глупости. Афоризам је дисциплинована мисао која је увежбана у озбиљној интелектуалној култури".  

       Овако је украјински афористичар Михајло Перченко дефинисао афоризме у књизи "Смех народа" како је српски афористичар и најпознатији аутор превођења и приређивања страних афоризама Александар Чотрић насловио Антологију украјинског афоризма.

       Он је био, не само преводилац и приређивач антологије већ и аутор предговора у коме је објаснио карактеристике и специфичности украјинских афоризама.

        Књига, која је изузетно обимна за ову врсту књижевне форме (351 страна), садржи више од 3000 мисли из пера 93 аутора, а Чотрић се у предговору "жали" да му је било веома тешко да из богате ризнице украјинских афоризама одабере оне које је сматрао да су најбољи и најближи српским читаоцима по темама попут: државе, народа, полиције, мушко-женских односа, живота, правде... јер су оне познате и блиске српском народу.

        Осим Чотрићевог предговора, насловљеног "Крик душе", на  крају књиге у издању "Српске речи" су поговори из пера Игора Дамњановића Диба, Михала Рамача и Слободана Симића.

       Диб је свој поговор насловио"Књига за боље упознавање", док су своје текстове Рамач ("Од знака за узбуну до позива на побуну“) и  Симић ("Сатирична клима") своје текстове написали са амбицијом да се два народа повежу и боље упознају, што је циљ сваке антологије, па и ове.

        Према речима Чотрића, у Украјини се под афоризмом углавном подразумева нешто друго него код нас, јер тамо се од афоризма очекује да буде озбиљан, просветитељски, мотивацион и поучан и зато њихови аутори најчешће пишу филозофске, поетске, педагошке, религијске и моралистичке кратке реченице које се темеље на мудрости а не на хумору:

        "Да ли желиш да се претвараш да си мудар?

        "Ћути да мудри говоре" - гласи афоризам Володимира Кањивца.

       Чотрић констатује да такви афоризми представљају синтезу књижевности и филозофије, концентрат традиције, суштину националне егзистенције и облик рационалног и уметничког схватања главних тенденција времена.

        На другој страни, пише Чотрић, постоје у Украјини и аутори кратке форме који се радије опредељују за сатирично, карикирано, критичко и неконвенционално виђење света, сматрајући да је хумор основна одлика успешног афоризма и држе се концепта комичног заснованог на уочавању и аналитичком размишљању.

       За те ауторе, додаје Чотрић, и парадокс је неопходан састојак афоризма, "оно зрно соли које реченици даје потребан укус".

        Тој групи припада и Олександар Перљук, аутор афоризама који гласе: "Сва власт припада онима који тврде да сва власт припада народу" и "Увек треба слушати народ  - чак и кад ћути".

       Такви су афоризми настали последњих деценија откако је Украјина стекла независност јер у време СССР-а  штампање афоризама је у совјетском простору замрло и усмено се преносила шала "Шта је слобода говора? То је свест о потреби да се ћути".

        "Бројне реченице које нису написане да буду афоризми по форми, али су афоризми по суштини, па их је Чотрић поделио у три групе: афоризми које су ранији састављачи издвојили из текстова писаца и објавили у одвојеним збиркама; афоризми које су писци сами створили и имају независно и самостално значење; и афоризми који су извучени из контекста уметничког дела, који су као минијатурни искази због своје популарности и поновљене употребе стекли статус независног дела.

       Као пример за ову врсту афоризама, пиређивач је навео као примере следеће мисли: "Слобода је танка низ између раја и пакла", " Украјинац се може осетити као прогнаник чак и у срцу Украјине" и " Није страшно ако ти се смеју. Много је горе ако над тобом плачу".

        Да и Украјинци имају проблема са изборима, најбоље говори слдећи афоризам: "Вукови су обећали да ће изборе одржати поштено - они ће бирати кога ће појести".

        Закључивши да су Украјинци  један од најдуховитијих народа и да се могу похвалити да имају тако талентоване афористичаре као што су генијални Николај Гогољ и светски славан Станислав Јежи Лец, Рамач је записао да "већина заступљених аутора пише што краће може, али је сваком паметном довољно јасно" .

        Вера Кондев