„Сицилијански лавови“ – сага о породици која је ударила печат и острву и Палерму

ПРВИ ФЛОРИО СЕ СА ПОРОДИЦОМ У ПАЛЕРМО ДОСЕЛИО КРАЈЕМ 18. ВЕКА, А СВИМА СЕ ГУБИ ТРАГ У 20.

* Роман Стефаније Аучи „Сицилијански лавови“ ауторка је прво објавила у Сједињеним Државама, где је одмах постао хит, а затим у Немачкој, Холандији, Француској и Шпанији да би тек 2019. био објављен у Италији

* Аучи: „Захваљујући породици Флорио и данас је на високој цени њихово вино Марсала, ми једемо туњевину из конзерви које су они изумели, и даље једно од сицилијанских бродоградилишта има међу оснивачима њихово име, а за њих је изграђен један од најлепших летњиковаца у близини Палерма који је туристичка атракција“

________________________________________________________

       ПОРОДИЧНЕ саге, хронике које нису биле хагиографије него спој аутентичних података и маште аутора, постале су популаран романескни жанр негде од почетка двадесетог века па све док се на литерарној сцени нису појавила постмодерна дела.

       Мене су породичним сагама привукли романи попут "Буденброкови - пропаст једне породице", Томаса Мана, "Хронике о Форсајтима" Џона Голсвортија као и драма југословенског класика Мирослава Крлеже "Господа Глембајеви".

       После доста времена поново сам се срела са овим жанром, коме припада дело младе италијанске књижевнице Стефаније Аучи (1974) "Сицилијнаски лавови" (Роман о породици Флорио) које је крајем прошле године објавила у српском преводу издавачка кућа „Лагуна".

       Занимљиво је да је роман "Сицилијански лавови“ његова ауторка прво објавила у Сједињеним Америчким Државама, где је одмах постао хит, а затим у Немачкој, Холандији, Француској и Шпанији да би тек 2019. био објављен у Италији.

       На матерњем језику ауторке роман је одмах доживео да буде награђен националном наградом „Региум Јули" у категорији наратива.

       Аучијева је, иначе, рођена у Трапанију и по звршеним студијама је радила у адвокатској канцеларији, да би се затим посветила предавању. Од првих дана на универзитету опробавала се у писању и први роман је објавила 2015. године, а потом и неколико есеја.

       Постала је житељка Палерма где је засновала породицу, а љубав према овом граду ју је подстакла да се лати трагања за подацима о  једној од најпознатијих породица  у њему. Тако је претресла библиотеке и оновремене хронике о породици Флорио и њеном "златном добу" од доласка у Палермо из села Бањара у Калабрији на крају 18. до краја 19. века.

       За тај период ауторка се постарала да на крају књиге дода породично стабло Флориових јер им се у 20. веку губи сваки траг или, барем, нису више живели у Палерму.

       Трагајући на Интернету о палермским Флоријима сазнала сам да је књижевница веома прецизно испричала причу о путу који су превалили од сиромашних дошљака који су се мучно пробијали да постану веома успешни предузимачи и да Палермо извуку из феудалне заосталости у један од центара  сицилијанске привреде.

       „Према тексту у коме се ауторка захваљује онима који су јој помогли да напише "Сицилијанске лавове"она сматра да је "најважнија ствар не само прича о породици Флорио , већ о граду Палерму који много воли"

       „Историјски подаци до којих сам дошла послужили су ми да исплетем причу а тамо где није могло да допре знање, допрла је фантазија: укратко, допро је роман, допрла је жеља да се учини правда једној изванредној породици која је и по добру и по злу обележила једну епоху", истакла  је књижевница.

       „Ово је моја прича, у смислу да сам је написала онако како сам је замислила да се увучем у наборе времена, да реконструишем не само живот једне породице већ и дух једног града и једног времена" закључила је ауторка "Сицилијанских лавова“.

       „Захваљујући Флоријима и данас је на високој цени њихово вино Марсала, ми једемо туњевину из конзерви које су они изумели, и даље једно од сицилијанских бродоградилишта има међу оснивачима њихово име, а за њих је изграђен један од најлепших летњиковаца у близини Палерма који је туристичка атракција“.

       Да би сагу о породици Флорио учинила забавнијом за читање, спретно је уплела њихове приватне животе користећи своју бујну машту...

       Потпуно сам се сложила са једном италијанском критичарком и Аучином колегиницом по перу - Надијом Теранова - која је написала да "одавно није прочитала сличан роман: велика прича и велика књижевност. Догађаји и људска осећања су подупрти зрелим писањем пуним срасти и љупкости. Стефанија Аучи је написала диван, незабораван роман".

       У свом приказу књиге, магазин "Венити феар" је између осталог написао да је "Прича о легендарној породици... узбудљив пресек јавне и приватне историје".

       Вера Кондев