Шарац: Толико паметних људи за које нико не зна, а још више - будала за које сви знају
ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВА КЊИГА МИЛАНА ШАРЦА – „ИЗАБРАНИ АФОРИЗМИ“
Милан Шарац
* „Вештина је изгубити изборе а остати на власти"
* „Једна усијана глава може да охлади милионе"
* „Уништеној земљи и разореном народу гробље није потребно"
_________________________________________________________
KЊИГУ афоризама овога пута је одабрао проф. др Бошко Сувајџић који се „узео у памет" према препоруци аутора Милана Шарца.
Његови афоризми – сабрани у новој књизи „Изабрани афоризми“ - у тој су мери људски актуелни да се читају у једном даху. Несумњиво се читају и више пута, па и памте.
Шарац је за неке урбана легенда јер су његови актуелни афоризми сурова реалност. Он препоручује да читалац види да су текстови његових афоризама у праву.
Уместо да препричавамо његове афоризме најбоље их је цитирати:
„Све приче о животу, сам живот на крају оповргне",
„Кад човек краде, онда га хапсе јер је то против државе и друштва, а кад држава краде то је за добро друштва и државе",
„Бронзано доба је најдуже трајало у историји људског друштва. Златно никако да дође",
„Земља нас храни да би нас на крају узела као готов производ",
„Велика је ствар стићи на време, а понекад је још већа побећи пре времена",
„Из мене нису истерали ђавола, али су у мени убили Бога",
„Паметном су довољне речи, будали ни сабрана дела не помажу",
„Више волим и најбеднији живот, него раскошну смрт“,
„Од свих гажења најстрашније је кад те време прегази",
„Вештина је изгубити изборе а остати на власти",
„Једна усијана глава може да охлади милионе",
„Уништеној земљи и разореном народу гробље није потребно",
„Толико паметних људи за које нико не зна, а будала још више за које сви знају",
„Мислим најгоре, надам се најбољем",
„Зло брзо дође и дуго траје",
„Више волим да умрем као псето, него са псима да живим",
„Нема тог цеха којег држава направи, а да га народ не плати"
Према оцени др Тоде Чолака, Шарчев афоризам је општијег класичног типа и то по темама и књижевним поступцима. Његове теме су опште, људске, хоће да дефинише појмове слободе, рата, науке, зла, успеха, политике. Он у томе има доста успеха и нуди нову форму афоризма међу којима има и антологијских.
„Временом дело постаје ремек дело, а човек постаје прошлост".
Вера Кондев