„Самоћа и друштво“ – „истинита прича о животу Габријела Гарсије Маркеса“

КОЛУМБИЈКА СИЛВАНА ПАТЕРНОСТРО НАПИСАЛА НЕОБИЧНУ КЊИГУ О СЛАВНОМ ЗЕМЉАКУ

* Ауторка наглашава да је књига настала „уз помоћ његових пријатеља, чланова породице, обожавалаца, саговорника, колега, шаљивџија, пијанаца и неколико угледних људи“

      _________________________________________________________

       МИСЛИМ да нема књигољупца који није чуо а вероватно и читао неку књигу латиноамеричког писца Габријела Гарсије Маркеса (1928(27?)-2014) јер је неколико његових најважнијих књига преведено на наш језик још док је најчувенији  писац рођен у Латинској Америци био жив.

       Поред његових мемоара, безброј интервјуа и текстова о Маркесу и његовом литерарном опусу, штампаних на свим великим светским језицима, сада се у српском преводу у издању "Вулкана" појавила нова књига његове земљакиње Силване Патерностро под насловом "Самоћа и друштво" која носи наднаслов „Истинита прича о животу Габријела Гарсије Маркеса испричана уз помоћ његових пријатеља, чланова породице, обожавалаца, саговорника, колега, шаљивџија, пијанаца и неколико угледних људи".

       Ауторка, рођена као и главни лик ове њене књиге, у Колумбији, која сада живи у САД и углавном пише на енглеском језику документаристичку прозу, објашњава у предговору да је главни уредник часописа "Ток" (говор на енглеском) затражио од ње да напише усмену историју Маркеса у формату погодном за часопис.

       Руководећи се Маркесовом реченицом из његових мемоара "Живети да би се приповедало" да  "понекад усмена прича може бити боља од оне написане јер тако измишљамо нову књижевну врсту која недостаје у књижевности: фикцију фикције" - Патерностро је признала да је предложила да уместо да интервјуише славне људе с којима се Маркес дружио након што је примио Нобелову награду за књижевност (1982.) одлети до Колумбије и поприча с онима који су га познавали пре него што је постао легендарни латиномаерички писац захваљујући роману "Сто година самоће".

       Уредници тог текста је објаснила да после Колумбије треба да отпутује у Мексико сити где је, при крају живота, провео највише времена а тамо је и написао свој најчувенији роман и на крају и умро.

       То јој је све допуштено, али текст у "Ток-у" није никад објављен јер је часопис у међувремену угашен.

       „Захваљујући тим припремама за писање о Маркесу, снимила сам 24 касете по 90 минута са обе стране у разговору са људима који су ми причали о Маркесу од којих су га неки ословљали по надимку "Габо" - испричала је ауторка књиге у којој су најзанимљивији гласови Марксеових блиских пријатеља и чланова породице.

       Књига је, осим српског превода, већ објављена на десетак језика јер су критичари оценили да је то "раскошан и редак историјски документ који чува колективно сећање на Маркесов живот и промишља о њему из угла обичних људи запитаних како је дошао до рилкеовског нужног пакта са самоћом".

       Патерностро је оценила да су "самоћа" и "друштво" најтачније особине Маркеса и то ју је инспирисало да тако назове  његову усмену биографију.

       Књига из које се сазнаје много више о Маркесу него све што сам раније прочитала - није само његов интимни портрет већ и слика света у коме је живео и људи са којима се дружио и био интиман.

        Вера Кондев