„Шале и пошалице“ – књига Мирка Ћорића за забаву и разбибригу

АУТОР ЈЕ РОЂЕН НА БАНИЈИ, РАДНИ ВЕК ПРОВЕО У АУСТРАЛИЈИ, А САДА ЈЕ У НЕМАЧКОЈ

* „Бити мушко“: Пита муж жену: Јеси ли икада пожељела да будеш мушко? - Не, а ти?

* „Све се зна“: Судац опомиње сведока: Ви знадете шта се може добити за лажно сведочење. - Наравно да знам господин судац - добит ћу 10.000 еура“

__________________________________________________________________

       ДО САДА вам нисам писала о књигама које објављује издавачка кућа из Сремских Карловаца "Каирос" која превасходно објављује књиге српских писаца и то по могућности да су из Војводине, али сада се указала прилика да прочитам једну одличну књигу за забаву и разбибригу - „Шале и пошалице“ Мирка Ћорића.

       То је прва прилика да се сретнем са овим аутором иако је баш "Каирос" објавио четри његове књиге: "Пусти душу да говори" (2018), "Заустављено вријеме", (2019), „Ђеца између анђела и вампира“(2019) и "Од кољевке до дјевојке" (2020).

     Ћорић (1939) је несумњиво имао занимљив живот и то од ране младости јер се родио пред сам почетак Другог светског рата у Банији. Према његовим речима, "дјетињство, вријеме које је требало да буде најљепше и најспокојније украли су му неки зли људи у праскозорје Великог рата."

     Описујући своје детињство, Ћорић је написао да се "кроз шуме и сметове наслагало пет година збјегова, глади и јада", а када се вратио у похарани дом у Крајини - тамо је похађао основну школу а наставио је да учи, жељан знања, у Глини да би се 1969. отиснуо у туђи свет.

    Како је открила уредница његових књига, па и ове последње „Шале и пошалице“ - Владислава Косијер - Ћорић је скоро цео радни век провео у Аустралији да би се пре неколико година преселио у Немачку где и сада живи и стиже да пише.

      У предговору "Шала..." аутор пише да „са његове тачке гледишта секс је један важан животни чинилац, као и шале о истом, али му се ипак подижу велике и мале рампе и барикаде". "Сваки виц, шала и пошалица додирују приватност човјека о којој се може и треба разговарати а секс као тема има своју посебну боју, свој карактер своју форму тежину и укус“ - истакао је Ћорић и додао да је о томе написао вицеве, шале и мудрости сакупљене у овој књизи.

     Уредница књиге се определила да сваки текст пренесе како је написан јер је Ћорић користио  различите дијалекте са којима се сретао.

       Ево неких од текстова из Ћорићеве књиге:

    „Послушао доктора“: Шта ти је рекао доктор,  пита пријатељ пријатеља,- Рекао је да смијем попити само једну чашу вина послије јела -И како се осјећаш? Ја добро, али моја жена пада с ногу спремајући ми оброк пет пута дневно".

   "Најбољи трговац": Сви трговци, мешетари, па и они банковни брокери могу да се сакрију у мишију рупу.

    Доказано је да је најбољи трговац проститутка. Она скупо продаје своју робу , али јој та роба увијек остаје у власништву.

      „Последња жеља“: Пре извршења смртне казне судац пита осуђеника: Која је ваша последња жеља? Хтио би попити боцу вина касна берба из 2077.

       „Бити мушко“: Пита муж жену: Јеси ли икада пожељела да будеш мушко? - Не, а ти?

     „Незаборавна вечер“: Вели Мујо Фати: Што мислиш, Фато, да проведемо једну заиста дивну вечер? Слажем се, како мислиш да одемо? - Па ево овако - донеси ми из подрума гајбу пиве, а онда ти иди код своје матере.

      „Губитак“ Дошла нека дама код гинеколога, а он је пита: Да ли много губите током мјесечног циклуса? - Па како кад, некад и по пет тисућа еура, зависи од муштерија"

       „Трудноћа“ Плавуша ушла у апотеку и пита: Имате ли тест за трудноћу? "Имамо" , „А јесу ли питања тешка".

        „Разлике“: Разлика између супруге и ђевојке је 20 килограма а између мужа и момка 45 минута.

       „Зашто смо такви": Људи су као голубови, док су уз тебе - једу ти из руке, Када се подигну у вис - серу по теби.

        „Све се зна“: Судац опомиње сведока: Ви знадете шта се може добити за лажно сведочење. - Наравно да знам господин судац - добит ћу 10.000 еура.

       „Увек исто“: „Како ти је име - Мујо,- а презиме, - па и пре и послије зиме"

       „Црна кроника“: Чита кокош новине, сриче слово по слово црне кронике и каже другој кокоши: Опет масакр, један омлет и петоро мртвих.

      Књига је право језичко благо, а при томе је бескрајно забавна.

       Вера Кондев