Роман «Турчин шахиста» - забавна и мудра књига
АУТОР ЈЕ ПЕСНИК, ПРЕВОДИЛАЦ И ИЗДАВАЧ АЛЕКСАНДАР ШУРБАТОВИЋ
* Прича почиње 1769. године, а место радње је царски дворац Шенбрун у коме столује царица Марија Терезија. У Дворани огледала окупио се крем аустријске аристократије и са нестрпљењем чека почетак представе која је главна тема бечких кулоара
* Волфганг фон Кемпелен, инжењер по струци и познат као проналазач, конструисао је необичан аутомат који је одевен као Турчин а његов конструктор тврди да може да игра шах и са највећим мајсторима. Аутомат је показао да заиста може да игра шах и цео свет жели да га види, аписац прати Кемпелена и екипу која иде са њиме и аутоматом, а публика се пита - да ли је то истинско достигнуће науке или је у питању изузетно вешта превара
_________________________________________________
У «ВЕЧЕРЊИМ новостима" је 23. августа 2022. објављена књижевна критика Слађане Илић под насловом «Један врло савремени роман» о делу «Турчин шахиста».
Роман са овим насловом написао је Александар Шурбатовић (1973) познат као преводилац, песник, аутор више књига, али је најпознатији као издавач и уредник.
Дело је објавила издавачка кућа "Блум издаваштво" из Нове Вароши.
Према оцени Илићеве, "реч је о забавном и динамичном штиву пуном врцавих епизода, са читавом галеријом ликова.
Ово је, што би се могло рећи "роман епохе"јер прича покрива временски распон од средине осамнаестог до почетка деветнаестог века, а базиран је на истинитим догађајима. Писац је придодао довољно фикције тако да је читаоцима пружио класични, добар роман у коме прича једну интересантну причу која ће сваког читаоца забавити, али и подучити, уместо да то буде ређање сувопарних чињеница.
Прича почиње 1769. године, а место радње је царски дворац Шенбрун у коме столује царица Марија Терезија. У Дворани огледала окупио се крем аустријске аристократије и са нестрпљењем чека почетак представе која је главна тема бечких кулоара.
Волфганг фон Кемпелен инжењер по струци и познат као проналазач, који је веровао да велики научник, мора да буде и велики маг. Он је конструисао необичан аутомат који је одевен као Турчин а његов конструктор је тврдио да може да игра шах и са највећим мајсторима.
Аутомат је показао да заиста може да игра шах и цео свет жели да га види. Тако писац прати Кемпелена и читаву екипу која иде са њиме и аутоматом а публика се пита да ли је то истинско достигнуће науке или је у питању изузетно вешта превара.
О овом роману почетком године писао је и познати новинар, одличан књижевни и филмски критичар Милан Влајчић (непосредно пре него је преминуо), који је свој текст насловио «Забава за двор и плебс".
Пошто је прво укратко препричао садржај романа да би га могао означити као "пикарски", Влајчић је потражио суштину овог дела.
Он сматра да је Шурбатовић написао "забавну и мудру књигу" и да је у њој поставио низ егзистенцијално важних дилема.
Шта је оно што суштински конституише живо, мислеће биће попут човека?
Које су границе вештачке интелигенције?
Да ли је органска материја од које смо саткани примарнија од наших мисли и осећања?
На ова питања сваки читалац може да тражи лични одговор.
Вера Кондев
