Роман „Кирка“ на српском: Хомерова нимфа због Одисеја постала смртна жена

ЊЕН ПРВИ РОМАН „АХИЛОВ ПЕВ“ ПОСТАО ЈЕ БЕСТСЕЛЕР И ПРЕВЕДЕН ЈЕ НА 25 ЈЕЗИКА

* Ситуација се мења када на острво стиже Одисеј и пошто се Кирка заљубљује у њега не претвара га у свињу као што је урадила са његовом посадом. Ту ауторка напушта Хомерову причу и враћа се чистој фикцији јер Кирка, након што је пустила Одисеја да настави пут ка Итаци, рађа сина Телегона полубрата Телемаху Одисејевом легалном сину са Пенелопом

* Милер је демитологизовала нимфу-вештицу која одлучује да постане смртница јер долази до закључка да је лепши и узбудљивији живот смртмника од испразног живота бесмртника

_____________________________________________________________________

         ШТА се добије ако се смућкају бујна машта, књижевни таленат, добар стил и грчка  митологија?         Добије се роман "Кирка" америчке књиженице Мадлин Милер ,која је за свој први роман "Ахилов пев“ добила пре осам година награду "Оринџз", доспела је на листу бестселера Њујорк тајмса и преведена је на 25 језика.

        Требало јој је шест година да заврши свој други роман "Кирка" који је управо објавила "Лагуна" у српском преводу и већ је и код нас запажена јер је у питању веома добро, занимљиво дело које је стигло у књижаре у прави час јер многи издавачи не раде чекајући да прође гужва због борбе са корона вирусом.

        Милерова је више него квалификована да се упусти у писање романа о личностима фиктивним или стварним из грчке митологије, историје и литературе посто је дипломирала и магистрирала класичне језике на угледном универзитету Браун и већ 15 година предаје латински, грчки и Шекспира.   

        Кирка, која је главна јунакиња њеног новог романа, личност је из епа "Одисеја" и Хомер ју је уврстио међу, могло би се рећи, негативне ликове. Наиме, она је у епу о мукотрпном десетогодињем повратку после победе у рату против Троје краља Итаке-Одисеја, јунака који је омогућио освајање Троје помоћу дрвеног коња у коме су били скривени грчки војници, задржала на свом острву годину дана и тако му продужила пут до родне Итаке.

        У роману "Кирка" ауторка је главној јунакињи "дала" глас и тако она прича о себи и свом животу у првом лицу што јој даје веродостојност. 

        Рођена је као нимфа - најнижа категорија бесмртника међу титанимиа који су изгубили рат са новом генерацијом богова и које је, са Олимпа, врховни бог Зевс развластио.

        Кирка започиње причу од свог рођења када је одбачена као недовољно лепа за једну нимфу, без божанских моћи које је требало да поседује и што јој је била највећа мана - заљубила се у смртника Глаука који ју је оставио због друге нимфе.

        Темпераментна и својеглава Кирка је ту супарницу претворила у чудовиште Сцилу са шест глава и зато ју је Зевс прогано за сва времена на острво Еји.

        Препуштена да живи сама окружена животињама, Кирка усавршава своје вештине као вештица и морнаре са бродова који бивају бачени на стеновите обале њеног острва претвара у свиње.

        Ситуација се мења када на острво стиже Одисеј и пошто се Кирка заљубљује у њега не претвара га у свињу као што је урадила са његовом посадом.

        Ту ауторка напушта Хомерову причу и враћа се чистој фикцији јер Кирка, након што је пустила Одисеја да настави пут ка Итаци, рађа сина Телегона полубрата Телемаху Одисејевом легалном сину са Пенелопом.

        Овај други део Киркине приче препуштам читаоцу да у њему ужива јер то је плод ауторкине бујне маште и демитологизација нимфе-вештице која одлучује да постане смртница јер долази до закључка да је лепши и узбудљивији живот смртмника од испразног живота бесмртника.

        Милерова је одабрала да Кирку "очовечи", да јој да све лоше и добре особине смртника, да њену причу обогати  узбудљивом акцијом, да је окружи предивним пејзажима и веома занимљивим ликовима од којих су најуверљивији њен син и његов полубрат .

        Тако је задовољила и оне читаоце који траже од књиге да буде пуно акције, да постане епска прича о породичним проблемима, интригама, љубави и губицима, а да понеког читаоца привуче да се лати читања Хомерових епова и прича из грчке митологије.  

         Вера Кондев

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари