Пушкинов „Тајни дневник“: Последња година песниковог живота, еротске страсти, фатални двобој...

„АКО ХОЋЕШ У РАЈ - МОЛИ СЕ, АКО ХОЋЕШ ДА ДОСПЕШ У ПАКАО - ОЖЕНИ СЕ“ (А. С. ПУШКИН)     

* Да ли се ради о мистификацији или о деловима оригиналних Пушкинових записа из изгубљеног "Дневника" о којем се причало да има око хиљаду страница и да га негде у свету крију потомци великог песника, не желећи свету да открију породичну тајну својих предака?

* Несумљиво је да у овој књизи има нешто од "Подводне мрачне Пушкинове стихије без које не би било ни хармоније ни светла у његовој поезији. Аутор "Тајног дневника је вероватно ступио на праг неке велике тајне кад књига има тако велики број читалаца". Овако процењује рецензент Жарко Чигоја

________________________________________________________________

          ПУШКИНОВ "Тајни дневник" се односи на последњу годину песниковог живота када су се збили догађаји који су за последицу имали по њега фаталан исход.

          Поред Пушкина и његове супруге Наталије Николајевне Гончарове, дуеланта Жоржа Дантеса и Пушкинових свастика Катарине и Александре са којима је наводно био у љубавној вези, значајну улогу одиграо је и сам цар Николај Први.

          То је несумљиво био један од примарних разлога због којег су 45 минута после песникове смрти агенти тајне службе упали у песников кабинет, пописали све рукописе и однели их у злогласно Треће оделење.

          Пушкинов пријатељ, двору познат песник Жуковски, добио је наређења да спаси репутацију националног великана.

          Прошло је петнаест година од првог појављивања "Тајног дневника" А. С. Пушкина 1836-1837. Отада је ова књига доживела више издања на руском и преведена на десетине других језика, а 2021 је "Тајни дневник" А. С. Пушкина - после бројних углавном, негативних приказа и рецензија - објављен и у Русији.

          Да ли се ради о мистификацији или о деловима оригиналних Пушкинових записа из изгубљеног "Дневника" о којем се прича да има око хиљаду страница и да га негде у свету крију потомци великог песника, не желећи свету да открију породичну тајну својих предака?

          Несумљиво је да у овој књизи има нешто од "Подводне мрачне Пушкинове стихије без које не би било ни хармоније ни светла у његовој поезији". Аутор "Тајног дневника је вероватно ступио на праг неке велике тајне кад књига има тако велики број читалаца".

          Овако процењује рецензент Жарко Чигоја.

          У књизи, која је можда делимично размишљање Пушкина о његовим еротским авантурама у којима је писао о бројним љубавницама са којима је имао брзе и кратке везе јер је био опседнут необузданим еротским нагонима.

          И ако је највећи део свог дневника посветио женама посебно место је ипак имала његова супруга Наталија која му је дозволила да сузбије свој еротски нагон са другим женама.

          Он углавном избегава да открива жени да има више од једне љубавнице у једном периоду јер сматра да својој жени мора да скрива свој еротски нагон и поверава се да га једна љубавница брзо замара и да похотност у љубави у браку мора умрети.

          Једно од најраспрострањенијих тумачења јесте романтичарско приказивање љубавног двобоја између Пушкина и  Француза Жоржа Дантеса за кога је сматрао да је у љубавној вези са његовом супругом Наталијом.

          Такође, да узроке смрти Пушкина треба тражити у необуздано страсној пожуди песника у чијим жилама је текла афричка крв.

          Михаил Љермонтов је песмом "Смрт песника" зачео другу, неофицијелну врсту канонизације Пушкиновог имена, изражавајући у име читавог постпушкинског поколења осећања непатвореног дивљења и обоготворења "дивног генија".

          А крајем XИX века, приликом откривања споменика на Московском тргу, Достојевски је коначно повукао паралелу између Пушкина и руског националног бића, касније претворену у максиму "Пушкин - то је наше све".

          Вера Кондев