Поново објављен зборник студија «Косово - у усменој и средњевековној књижевности»

ПРИПРЕМИЛО ИХ 14 АУТОРА ЗА СКУП ОДРЖАН У КРУШЕВЦУ ПОВОДОМ ШЕСТ ВЕКОВА ОД КОСОВСКЕ БИТКЕ

* У књигу уврштена студија др Бећира Жака из Сарајева о контактима Срба и Турака за време Кнеза Лазара и султана Мурата о хроници Идриса Битлисија хроничар на двору турских султана. Написана је на персијском језику убрзо након Косовског боја

_______________________________________________________________________

       КОСОВО је већ више од шест векова топоним који  свако ко је Србин зна ма где био јер је то поље на коме је одржана битка која је одлучила судбину српске средњевековне државе и зато се говори о времену пре и после Косовског боја.

       То је тема која никада не губи од своје актуелности па тако је и књига у којој је сакупљено 14 саопштења са научног скупа одржаног пре три деценије у Крушевцу  (престоница кнеза Лазара Хребељановића који је предводио српску војску у Косовској бици а  народ га је уздигао до титуле цара док га је Православна црква прогласила за свеца и мученика) да би обележили 600 година од боја.

       Саопштења су писали најбољи зналци  теме Косовског боја и српске средњевековне усмене и писане књижевности у којој је реч о личностима и  њиховој улози у том периду који је обухватио одлучујућу битку за историју Срба.

       Књига је одавно распродата а главни уредник издавачке куће «Агора» Ненад Шапоња сматрао је да ова књига «Косово - у усменој и средњевековној књижевности» завређује да буде поново објављена.

       За све који изучавају народно усмено стваралаштво као и српску средњевековну књижевност ова збирка изузетно значајних студија може се сматрати изузетном јер доноси вредне податке и анализе који су обавезна лектира за све који се баве изучавањем српске средњевековне историје и књижевности.

    Научни резултати до којих су дошли аутори студија су незаобилазно штиово за свако даље истраживање јер мотив Косова је тумачен с различитих аспеката посебно када је реч о косовском миту који је био тема бројних епских песама из свих делова Балкана где живе Срби али и други народи који су међу своје народне умотворине уврстили косовске јунаке и саму битку.

       Значајно је да је у књигу уврштена студија др. Бећира Жака из Сарајева о контактима Срба и Турака за време Кнеза Лазара и султана Мурата на основу хронике Идриса Битлисија писана на персијском језику.

       Битлиси је био хроничар на двору турских султана и убрзо након Косовског боја добио је задатак да опише догађаје везане за битку на Косову.

       Битлиси је тај период турске историје изнео по хронолошком реду јер је имао задатак да опише владавину свих дотадашњих османских султана.

       Битлиси је тај задатак добио од султана Бајазита Другог и тако је Косовски бој веома детаљно описан јер је од њега прошло мање од једног века.

      Битлисијева хроника је писана у прози, али је обогаћена многим стиховима јер је већ постојао низ песама које су биле дело гуслара који су одмах након битке почели да пишу стихове о њој а посебно о јуначким делима српских делија, пре свега Милоша Обилића и његових побратима.

       Те песме су до наших дана сачуване само парцијалноали су зато писане нове и тако је стваран косовски циклус у оквиру српске епске поезије која је у 19. веку донела српској народној поезији међународни углед.

       Аутори студија сакупљених у књизи коју је приредио Слободан Симоновић дали су значајно место усменој народној књижевности јер је сачувала неке од најлепших песама о Косовском боју.   

       Вера Кондев