Нова књига „Жене у Атини и Спарти“ – девице, невесте, удате, распуштенице, удовице...

АУТОР ЈЕ ПРОФЕСОР ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ ДР ДЕЈАН РАДУЛОВИЋ

* Третиране су једва нешто боље од робова којима нису смеле да заповедају већ су заповести издавали неки од мушкараца који би се затекли у кући

* Место жене у Спарти било је нешто боље него у Атини, јер су биле обдарене најважнијом моћи на свету - рађањем.  Женска деца су пролазила кроз исту обуку као и мушка да постану, ако затреба - ратнице

____________________________________________________________________

        АКО сте читали историју Старог века, пре свега како се живело у два главна полиса Грчке па и целе Европе – у Атини и Спарти - колико сте женских имена срели?

        Свакако, Сапфо чувену песникињу са острва Лезбоса из седмог века пре нове ере и Аспазију, хетеру у коју се славни архонт Перикле заљубио до те мере да ју је оженио.Ту се, барем моје знање заврашава.

        Прочитала сам књигу проф. др Дејана Радуловића (1970) који предаје на Правном факултету у Новом Саду „Жене у Атини и Спарти“ (Правни, економски друштвени положај) у издању "ХЕРА еду" у којој се на старогрчком наводе називи за жене које су: девице, невесте, удате жене, удовице , распуштенице, наследнице свога оца (уколико није имао мушке деце), али није користио њихова имена осим ако су доспеле, из неког разлога, на суд а и онда је прво навођен њен положај у друштву, па тек онда име и то не увек.

        Тако се могло видети да су жене, без обзира на године, биле третиране једва нешто боље од робова којима нису смеле да заповедају већ су заповести давали неки од мушкараца који би се затекли у кући.

        Место жене у Спарти било је нешто боље, јер су биле обдарене најважнијом моћи на свету - рађањем. 

        Женска деца су пролазила кроз исту обуку као и мушка да постану, ако затреба - ратнице. Након што је откривено начело размножавања, започела је доминација мушкараца, када жене губе сваку друштвену улогу осим биолошке да постану мајке јер су биле једине особе које су биле способне за рађање деце .     

    Др Радуловић је помно истражио све што је могао да нађе у античким списима а било је у вези жена и зато је ова књига изузетно занимљива и драгоцена јер читаоцу открива свет о коме се најмање зна. 

        Жене у Грчкој  нису смеле да се крећу саме по улицама ако нису биле проститутке или хетере (образоване забављачице, често љубавнице богатих мушкараца). Ако су  биле слободне, а не робиње, без обзира на законе, третиране су пре свега као "машине за људску репродукцију", јер на првом месту је било очување "оикоса" што значи породице и породичног огњишта.                       

       Правним анализирањем статуса жене,  констатује Радуловић, све је било подређено рађању деце,па су тако жене захваљујући тој улози уживале одређене привилегије у заједници.

        Када је постајала мајка, њен статус и права су бивали проширени, па је тако у одређеним ситуацијама жена имала право да мужу оспори законско право друге жене. Имала је утицаја на све документе који су се односили на живот породице, од уговора који су одређивали цену дојиљама, уговора о усвајању, до брачних уговора који се тичу њене деце. 

        Занимљив је однос према жени и деци у Спарти где је све било подређено рађању здраве, мушке деце, јер уколико је новорођенче имало неку ману остављано је да умре. Мужеви у Спарти пуштали су своје жене да имају једног или више партнера, посебно ако су били цењени као ратници, да би са њима зачеле дете које би наследило  очеве особине.

        Таква полиандрија у античкој Грццкој важила је само у Спарти јер су у другим полисима, па и Атини, мужеви имали право или да се разведу од невернице или да је убију.

         Вера Кондев

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари