„Ништа није смешно“ – књига Бојана Љубеновића која има шансе да буде бестселер

ВЕЋ ОБЈАВИО ДВАДЕСЕТАК ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ДОБИО ПРЕГРШТ НАГРАДА ЗА САТИРУ

* Јунаци приче „Избављење“ су разне људске особине које упадају у неку провалију и долазе спасиоци који извлаче Завист, Лаж, Сујету... али не и Истину јер никоме није затребала

________________________________________________________________

       НИСАМ читала књигу „Да је боље, не би ваљало", која је преко ноћи постала прворазредни бестселер у Србији, а којом је издавач „Лагуна" на корицама новог дела Бојана Љубеновића „Ништа није смешно" рекламирао ову најновију збирку његових прича за одрасле.

       Љубеновић (1972) није непознат домаћим читаоцима јер већ две деценије пише књиге за децу и одрасле, а за двадесетак дела подобијао је прегршт књижевних награда за жанр сатире.

       Члан је Београдског афористичарског круга, али и УКС и превођен је на мађарски, македонски, италијански, словеначки, бугарски, чешки и словачки.

       Радно место му је у дневнику "Вечерње новости", где је уредник сатиричне и хумористичне рубрике ТРН (Тако Рећи Незванично).

       У новој збирци педесетак прича за одрасле на крају се налази поговор под насловом "Када истина и лаж замене места" из пера проф. др Ратка Божовића, врсног зналца дела из области сатире.

       Констатујући да "Љубеновић има специфичан облик мишљења којим се стиже до стварности у којој човек не може да се усправи Божовић закључује да је то "живот без смисла".

       „Наш сатиричар има изразити дар посматрања најбитнијих форми безнађа и тако стиже до надмоћног поентирања својих запажања“, наставља Божовић и примећује да писац тако стиже до тога да „се истина доживљава као лаж која је заменила истину“.

       Након питања „Збиља, где је човек?" Божовић је на то питање нашао одговор да је "у Љубеновићевом надахнутом сатиричном казивању ".

       Веома је битно да је писац ово дело посветио „Србији, земљи коју волим“ а постарао се да скоро на крају сваке од 53 приче напише неку поенту. За прву причу под насловом „Памет“, посвећену трагању за изубљеном памећу, последња реченица гласи: „Без памети се у Србији може и сасвим лепо живети“.

       У причи „Каријера“, након што се главни јунак трудио да нађе начин да оствари   каријеру, његов закључак гласи „Кажу ми да је у Србији најуноснији посао политика. А већ сам ти рекао да се ја ни једног посла не гадим“.

       Јунаци приче „Избављење“ су разне људске особине које упадају у неку провалију и долазе спасиоци који извлаче Завист, Лаж, Сујету... али не и Истину јер никоме није затребала.

       Све приче су истовремено духовите, све је истовремено и смешно и тужно, али иза сваке је она „Истина која никоме не треба" и према оцени Љубеновићевог колеге, познатог афористичара Слободана Симића, „аутор је један од најбољих писаца кратке сатиричне приче, које су кратке, обавезно приче и заиста сатиричне“.

       „Оне су, оценио је Симић, „занимљиве, динамичне, ведре, веселе а имају ону пропратну сатиричну мучнину, онај смех кроз сузе, тако карактеристичан  за праву добру сатиру".

       Ових дана ово је дело које се чита у једном даху и већ му прогнозирам да ће постати нови бестселер.

       Вера Кондев

       Региструјте се на нашем Telegram каналу: https://t.me/faktorga