«Лела Фатална» - роман Шимона Ђарматија о првој старлети Краљевине Југославије

ЊЕНА НАЈУСПЕШНИЈА ЉУБАВНА ВЕЗА БИЛА ЈЕ СА МОИСОМ АСЕОМ КОЈЕГ ЈЕ ЗБОГ ЊЕ УБИО СИН

* Писац Васа ПАВКОВИЋ: Јелисавета Лела Салевић никога није остављала равнодушним. Тридесетих година XX века из темеља је пољуљала бракове тадашњег отменог света. Поносно је играла улогу прве старлете Краљевине Југославије и онда се зла коб поиграла с њом, њеним љубавницима и удварачима

* Причу о Лели написао је др Шимон А. Ђармати (1952) професор у пензији који је иначе, аутор, поред уџбеника, читавог низа књига разних жанрова, коме се свидело како је девојче Ивањице направило   током тридесетих година XX века праву америчку каријеру у Београду

_______________________________________________________

          «ЈЕЛИСАВЕТА Лела Салевић (1910-1989) није била само физички привлачна жена Она је зрачила неком магичношћу, била је путено женствена и изразито шармантна. Имала је неодољив осмех и таленат да воли и буде вољена. Никога није остављала равнодушним. Тридесетих година XX века из темеља је пољуљала бракове тадашњег отменог света. Поносно је играла улогу прве старлете Краљевине Југославије и онда се зла коб поиграла с њом, њеним љубавницима и удварачима», мишљење је писца Васе Павковића. 

          Он је на корицама књиге написао да је «Лепа Лела за неке  била само спретна фем фатал,а за друге  Салевић је била узбудљива метафора женске судбине у патријархалном свету прве Југославије.

          Лелин буран живот и авантуре, које је писац реконструисао на основу писања ондашње штампе и архивске грађе, вртоглава су сведочанства скоро читав век удаљеног доба о којем све мање знамо" закључио је Павковић.

          Књижевница Лаура Барна је констатовала да је прича о лепој Лели могла бити нека у низу прича из међуратног периода.

          Елементи кримића, еротских романа и друштвене хронике складно су укомпоновани у штиво какво недостаје српској књижевности. Зато је књига "Лела Фатална" за неке роман, а за друге – хроника.

          «Ово је и документарна прича обличности са харизмом које имају подстицајни карактер и које су, упркос ратовима и измучене средином, бескомпромисно и поносно задржале индивидуалност и надмашиле ниво српског традицонализма. Колико кривица кроз сва времена може бити релативна открива нам случај главне јунакиње Леле Салевић у Београду и  ивањичке блуднице а у Ивањици београдске звезде», констатовала  је Барна.

          Причу о Лели написао је др Шимон А. Ђармати (1952) професор у пензији који је иначе, аутор, поред уџбеника, читавог низа књига разних жанрова, коме се свидело како је девојче Ивањице направило   током тридесетих година XX века праву америчку каријеру у Београду. 

          О Лели Салевић је у роману «Лела Фатална", који је објавила "Лагуна", описан цео њен живот од детињства, када је престала да похађа школу, да учи занате и једини који јој се свидео био је маникирски.

         Много више простора Ђармати је посветио Лелиној најуспешнијој љубавној вези са Моисом Асеом док га у једној свађи око Леле није убио син и тада почиње њен веома компликовани жиивот са удајама и разводима током кога се читалац упознаје са београдским животом пред и за време Другог светског рата и живот након ослобођења из Лелиног угла.

          Ђармати је открио Лелу трагајући по архивима и о женама које су одлазиле код врачара и закључио да је Лела веома интересантна и интригантна личност која завређује да се са ње скине вео заборава. 

          Тако јој  је посветио књигу. То је била и идеја уреднице у «Лагуни" Дубравке Драговић Шеховић.

          «Ова жена није била само лепа, већ је, истиче аутор Ђармати, поседовала и неку магију, умеће, шарм, нешто сто обара с ногу».

          Вера Кондев