Ирвинг Стоун: „Морнар на коњу - Прича о животу Џека Лондона“

ДЕЛО НАЈПОЗНАТИЈЕГ АМЕРИЧКОГ ПИСЦА РОМАНСИРАНИХ БИОГРАФИЈА ОБЈАВИО „ВУЛКАН“

* У књизи значајно место заузима прича о Џековим пловидбама - од бушнога чамца у заливу у коме се налазио Оукленд, до брода „Снарк“ на чију градњу је утрошио 40.000 долара што је почетком 20. века било читаво богатство   

* У Стоуновом биографском роману су и детаљне приче о женама у Лондоновом животу - од ћерке поочима, (чије је презиме преузео као своје када је постао писац), до његове једине велике љубави Мејбел Еплгарт која није имала снаге да се откачи од мајке и тако је његов сан о срећном браку пао у воду, па затим његове прве супруге Беси, мајке његове две ћерке, а на крају друге супруге, Шармијат, којој је тестаментом оставио све што је поседовао пет година пре смрти

_____________________________________________________

         „ЏЕК је у суштини био љубазан, неразумно дарежљив, диван за друговање, у њему је било племенитости која је одолевала у најгрубљем друштву (...) Био је слика сјајног мушкарца, имао је чисто, весело, нежно и неозлојеђено срце младости, а ипак није показивао њену безобзирну себичност. Изгледало је да има више од 20 година, тело му је било гипко и јако, врат разголићен, преко обрва му је падао прамен косе који је обично забацивао, осећајна уста која су могла да се слију у озбиљне и заповедничке линије, блажен осмех, лице уметника и сањалице, човек највећих способности. Био је способан за велике мисли, човек је могао да га сретне и да одмах осети да је у додиру са вишим разумом. Са сигурношћу је стајао лицем у лице са животом, а смрт је гледао у очи спокојно и без узбуђења" - овако је Џека Лондона описао његов пријатељ са Аљаске В. Б. Харгрејв.

        Ово је цитат из књиге "Морнар на коњу - Прича о животу Џека Лондона", најпознатијег америчког аутора романсираних биографија Ирвинга Стоуна (1903-1989.) коју је на српском језику објавила издавачка кућа Вулкан.

        Стоун је добро познат нашим читаоцима пошто су, још пре неколико деценија, објављене неке од најбољих романсираних биографија славних личности као што је његова прва књига о Винсенту ван Гогу "Жудња за животом".

        Најпопуларније биографско дело у целокупном опусу Стоуна је "Агонија и екстаза " о раду и животу једног од највећих уметника италијанске ренесансе Микеланђела Буонаротија.

        Романсирану биографију Џека Лондона, првобитно објављену 1938. године, нико до сада није превео на српски језик, а завређује посебну пажњу јер је аутор помно истражио сву постојећу оригиналну грађу, од Лондонове преписке, изјава људи са којима се дружио - било да су га познавали за време његовог релативно кратког живота током кога је окупљао око себе скитнице, значајно бројне политичке истомишљенике или су као критичари пратили његову литерарну каријеру .

        Стоун је не, кријући личне симпатије према Џеку Лондону (1876-1916), и не кријући његово страшно пропагирање социјализма, причом о овом невероватном човеку, и његовом, више него, бурном животу превазишао класично набрајање података и досегнуо до таквих висина да се ово дело може назвати правим уметничким романом.

        Према писању Стоуна, "Лондон је иза себе оставио више од 50 прича и романа у којима је описивао: од живота људи са дна друштвене , са којима је провео своје ране младалачке године, преко напора да се сам образује упознавајући све личности из света науке и књижевности путем литературе коју је гутао целога живота, до његових авантуристичких путовања, пре свега, океанима, али и одласком на Аљаску током грознице за златом.

        У Стоуновом биографском роману пружене су детаљне приче о женама у Лондоновом животу - од ћерке поочима, (чије је презиме преузео као своје када је постао писац), до његове једине велике љубави Мејбел Еплгарт која није имала снаге да се откачи од мајке и тако је његов сан о срећном браку пао у воду, па затим његове прве супруге Беси, мајке његове две ћерке, а на крају је стигла друга супруга Шармијат којој је тестаментом оставио све што је поседовао пет година пре смрти.

        Са посебном пажњом Стоун је писао о пишчевој страсти према пловидби што га је подстакло да у наслову романсиране биографије Лондона назове "морнаром" .

        У књизи значајно место заузима прича о Џековим пловидбама - од бушнога чамца у заливу у коме се налазио Оукленд, до брода „Снарк“ на чију градњу је утрошио 40.000 долара што је почетком 20. века било читаво богатство. 

        Међу цитатима у књизи онога што је изрекао Лондон, Стоун је одабрао следеће: "Нисам се родио да бих се хранио, облачио своје тело и да забављам свој дух , већ да стварам књижевност и подарим јој велика дела. То ће учинити сва друга задовољства глупим и безначајним", "Узмите ме таквог: залуталог госта, птицу селицу, која је залепршала својим крилима у једном кратком тренутку вашег живота - дивљу заблуделу птицу која је навикла на слободне видике и велика пространства", "Кост бачена псу није милосрђе, милосрђе је кост коју човек подели са псом када је и сам гладан".

        Стоун је са посебном пажњом дочарао како су настајале највредније књиге Џека Лондона које су током времена постале класична дела америчке, али и светске литературе.

        За свакога ко је некада прочитао "Зов дивљине", "Бели очњак" или "Мартин Идн" - ово Стоуново дело је сјајна допуна да се и у 21. веку поново вратимо читању неке од књига Џека Лондона.

         Вера Кондев