Елијаде романописац на српском са „Бенгалском ноћи Маитреји“

А ДРАМА ПОЧИЊЕ КАДА ДЕВОЈЧИН ОТАЦ САЗНАЈЕ ЗА ЊЕНУ ВЕЗУ ИНЖЕЊРОМ-ЕВРОПЉАНИНОМ

* Прича почиње тако што један млади европски инжењер долази у Индију са много предрасуда о новој средини. Две године живи у кући свог ментора Наренде Сене чија му се ћерка Маитреји на први поглед чини ружњикавом и типично охолом Бенгалком која са ниподаштњавањем гледа на белца. Постепено почиње да је гледа другим очима...

____________________________________________________________________

       ИМЕ Мирче Елијаде (1907-1986) познато је широм света јер је најбољи историчар религија са педесетак књига из тих области, али овај Румун по рођењу писао је на француском и  енглеском живећи као грађанин света. 

       После 1945. године домовина му постаје Француска да би се 1958. године преселио у Чикаго где постаје шеф Катедре за историју религија која је пред његову смрт названа његовим именом које и данас носи.

       Мање је познато да је у младости писао и белетристику и то искључиво на румунском и зато је остала, барем за сада, мање позната.

       Српски издавач "Геопоетика" је одлучила да континуирано објави серије Елијадеових романа који никада нису били преведени на српски, док су његове књиге  из историје филозофије, религије, митологије, алхемије, индијске филозофије превођене у више наврата.

      Елијадеово књижевно дело у које спадају романи настали после његовог четворогодиссњег боравка у Индији започињу романом „Маитреји“ који је накнадно добио наслов "Бенгалска ноћ" којим је недавно "Геопоетика" започела нову едицију "Ретро премијере" пошто је ова књига објављена када је Елијаде имао 26 година донела му је славу у Румунији али ово је за српске читаоце премијерно издање.

      Пишући овај роман Елијаде се борио између фикције и чињеница и зато главни уредник "Геопоетике" Владислав Бајац сматра да је измирио књижевност и науку и то је каснијим ставом доказао тврдећи да је то у ствари модерни мит.

      Иначе, роман је добио своју филмску верзију и тада  је добио име "Бенгалска ноћ" а главну улогу је играо млади Хју Грант и ако је написао још три романа чија се радња одвија у Индији „Маитреји“ се сматра Елијадеовим најбољим романом.

    Прича овог романа помало подсећа на први боравак Елијаде у Индији где је отпутовао још 1928. године када је спремао свој дипломски рад из филозофије из доба ренесансе.

       Трагајући за литературом наишао је у букурештанској библиотеци на петотомну Историју индијске филозофије. Одушевљен темом конкурисао је за стипендију да индијску филозофију студира у Индији. Тамо је провео четири године и чак је научио санскрит.

      Прича почиње тако што један млади европски инжењер долази у Индију са много предрасуда о новој средини. Две године живи у кући свог ментора Наренде Сене чија му се ћерка Маитреји на први поглед чини ружњикавом и типично охолом Бенгалком која са ниподаштњавањем гледа на белца.

       Постепено почиње да је гледа другим очима а она му открива да као ученица Тагоре пише филозофске поеме. Ален себи а после њој признаје да је воли а она му узвраћа устрепталим емоцијама, али са страхом да би то могао бити грех.

       Драма настаје када њен отац сазнаје за њихову блискост.

       Ова забрањена љубав држи пажњу читалаца до самога краја романа, али то остављамо читаоцу да све сам открије.

      Књига је идеална прилика да се упозна живот једне бенгалске породице, да се упознају њихови обичаји. Елијаде веома спретно и занимљиво описује један свет који је открио одлазећи у Индију са којом је остао близак целога живота.

          Вера Кондев