«Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба» - књига Момчила Спремића која не стари

ЧЕТВРТО ИЗДАЊЕ МОНУМЕНТАЛНЕ МОНОГРАФИЈЕ ШТАМПАО «СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

* Академик Момчило Спремић "рехабилитује" Ђурђа Бранковића и низом аутентичних података доказује да је био последњи велики владар Срба, да је захваљујући његовој војној и дипломатској вештини "продужио" делимичну слободу Србије пристајући да буде турски вазал

* Монографију допуњују фотографије географских карата, родослов Бранковића, слике храмова, утврђења, икона, повеља фресака, дела примењене уметности, која  читаоцима обогаћују слику епохе Ђурђа Бранковића

____________________________________________________

       НЕМА пуно књига које не "старе" већ завређују да се изнова штампају за сваку нову генерацију читалаца. То је случај са монументалном историографском монографијом "Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба" академика Момчила Спремића (1937) чије се четврто издање недавно поново појавило у излозима књижара "Службеног гласника".

       Ова књига се у струци сматра једном од најбољих монографија о нашем средњем веку док аутор признаје да му је то животно дело коме је посветио неколико деценија рада а у међувремену је написао више од 200 студија али и предавао и руководио Одељењем историје на београдском Филозофском факултету.

       Прво издање овог дела појавило се далеке 1994. године а пре тога је неколико година чекало да стигне на ред за штампање да би три издања била веома брзо распродата.

        Борисав Челиковић, уредник «Саборника» - елитне мултидисциплинарне едиције "Службеног гласника" - препознао је вредност и значај дела за читаоце које занима српска историја, посебно позни век када се Душаново царство постепено распадало и започињала петовековна владавина Османлија.

       Он је одлучио да књигу поново штампа али сада у веома луксузном издању са више од 80 илустрација.

       Уз близу 1000 страна, монографију допуњују фотографије географских карата, родослов Бранковића, слике храмова, утврђења, икона, повеља фресака, дела примењене уметности, која  читаоцима обогаћују слику епохе Ђурђа Бранковића.

       Да би написао тако обимнио и добро утемељено дело а све што се до сада зна о збивањима у Европи на крају 15-ог века аутор је током тридесет година одлазио у архив Дубровника у коме је могао наћи релативно  највише материјала за период од 1427 до 1459, колико је Ђурађ владао као деспот онога што је остало од Србије после Косовског боја и смрти Стефана Лазаревића.

       Спремић је "прекопао"архиве Барселоне, Венеције, Рима, Париза трагајући и за најмањим поменом Србије и Балкана током бурних година када су Турци били у пуном замаху својих освајања у Европи.

        Спремић у предговору овом четвртом  издању скреће пажњу да се најмање података сачувало у Србији, али постоје и усмена предања која нису баш поуздана.

        Он сматра да је највећа неправда учињена деспоту Ђурђу Бранковићу кога су гуслари прогласили за издајника а његову жену Ирину за "проклету Јерину".

       Спремић "рехабилитује" Ђурђа Бранковића и низом аутентичних података доказује да је био последњи велики владар Срба, да је захваљујући његовој војној и дипломатској вештини "продужио" делимичну слободу Србије пристајући да буде турски вазал.

       За Спремића је Ђурађ трагични лик јер је доживео да му оба сина буду ослепљена а ћерка одведена у султанов харем а при томе се трудио да у Србији не замре трговина, да се граде утврђења, да успешно чува православље упркос агресивнопј пропаганди две друге религије - са истока Ислама и са запада католичанства.

       За просечног читаоца, кога занима живот обичних становника Србије, драгоцен је други део књиге у коме се аутор бави описима живота у градовима, токовима трговине, градњом путева, царином, новцем ...

       Према речима Спремића, "Било је то зло време верских искључивости, и ратова, господарства унивезализма над индивидуалном слободом, а у том свету усправно је стајао деспот Ђурађ, последњи знаменити владар српске срењевековне државе, просвећен, раскошан, несрећан и уман".

       Вера Кондев

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари