«Да нема живота, не бисмо имали шта да псујемо»

НА СРПСКОМ ОБЈАВЉЕНА «АНТОЛОГИЈА СЛОВАЧКОГ АФОРИЗМА»

* Александар ЧОТРИЋ: Словаци припадају самом светском врху афоризма. Антологија обухвата више од 2500 кратких и духовитих мисли из пера 45 аутора

* «Умирући човек тражи да га приме у Комунистичку партију, а жена га пита зашто? Не желим да плачете јер знам колико сте срећни када умре неки коммуниста»

* Мартин ПРОБУЂИЛА: «У борби добра и зла увек побеђује ко се боље снађе»

________________________________________________________

          "СЛОВАЧКА је афористичка велесила" оцена је коју је изрекао Александар Чотрић у свом предговору "Антологије словачког афоризма".

          Сам Чотрић је један од врхунских српских афористичара и изузетан познавалац ове литерарне форме. Он је први одабрао, превео  и приредио, својим словачким колегама, антологију њихових афоризама која је, за сада, прва и  једина у свету.

          Антологију је објавила - под насловом "Муње и громови" - београдска издавачка кућа "Српска реч". То су, према Чотрићевом избору, најбоље, мудре и духовите мисли, које су тако високог квалитета да је њихове ауторе сврстао међу оне народе који припадају самом светском врх афоризма.

          Антологија обухвата више од 2500 кратких и духовитих мисли из пера 45 аутора, али, како је написао Чотрић, има још пуно добрих афоризама и њихових аутора, који нису "стали" у књигу.

          "Хумор је квалитет који имају чешки и словачки народ, а он им помаже да лакше превазилазе проблеме, несреће и беспомоћности", додао је у предговору, приређивач Антологије.

          "Хумор је пуно пута имао одбрамбену функцију, био је брана песимизму и дефетизму, гушењу националне свести и асимилиацији, те је због тога чешки и словачки хумор прожет иронијом и сарказмом" оценио је Чотрић.

          Он је објаснио да Словаци кроз историју нису имали своју државу па ни књижевну реч, што је допринело да и њихови афоризми буду укључени међу чешке који су већ дуго сматрани за изванредно добре.

          У предговру је његов аутор испричао историју словачке афористике која има дугу и богату традицију, али све до краја Другог светског није имала свој хумористичко-сатирични часопис да би се 1948. појавио " Рохач "у Братислави на словачком језику.

          Током бољшевичког коммунизма, словачки афористичари су писали у пуном замаху  упркос строгој цензури, да би у то доба пролазили и овакве шале: "У време изградње комунизма једно уредништво је објавило конкурс за најбољу шалу. Прва награда је била шест година строге робије" или " Умирући човек тражи да га приме у Комунистичку партију, а жена га пита зашто? Не желим да плачете јер знам колико сте срећни када умре неки комуниста".

          Чотрић примећује да и у ново доба вишестраначја и приватне својине словачки мајстори шале и мудрих порука не мирују и наводи већи број афоризама који су последњих година изашли из словачких кухиња.

          У Антологију он је уврстио и тројицу словачких мајстора сатире и  шале који живе и стварају у Србији: Мирослава Демака, Мартина Пробуђила, и Стеву Буздилика. Они пишу унивезалне, непролазне афоризме који су сасвим пријемљиви у обема срединама: словачкој и српској, али пишу на словачком.

          Демак: "Ако заћутиш, пажљиво ћу те слушати", "Већ све је прошло, а толико тога још на нас чека".

          Пробуђила: "Није грех украсти књигу, већ је грех не прочитати је", «Поред толико лажи, истина нам и не треба", "У борби добра и зла увек побеђује ко се боље снађе".

          Пробуђил је, иначе, међу ауторима који су коментарисали Антологију између осталог, а у тексту који је насловио "А напољу дивља социјализам", написао је да ће "захваљујући објављивању Антологије српски читаоци имати прилику да се упознају са врсном и аутентичном словачком афористиком, без самоцензуре и њеном лакоћом читања и перцепције".

          "Овај кратак осврт  бих завршио једним афоризмом нашег драгог пријатеља Ондреја Каламара који најбоље осликава дух данашње словачке афористике: "Не заборавите: да нема живота, не бисмо имали шта да псујемо" , закључио је Пребуђил.

          Баздилик: "Поштење под ноге и ето те горе", "У свету је плата тајна. Код нас нема шта да се крије", " Колико пара толико и правде", "Народна власт је бринула о народу, демократска брине о демократији".

          Књига је на крају допуњена рецензијом Витомира Теофиловића у којој констатује да је Антологија" ризница мудрих опаски прожетих жестином сатире и раскошним хумором.

          Из корпуса од више хиљада изабрани су афоризми високе књижевне вредности - дискретне мисаоностии, импресивне стилске разноврсности. Пред нама су језгровите и сликовите рефлексије о темама и дилемама политике, историје, филозофије, социологије, психологије...".

          Уз ову рецензију су и кратки текстови Радомира Андрића"Брус за изоштравање мисли", Мирјане Владисављевић"Шала на словачки начин," Слободана Симића"Присност" и Милана Купецког "Сатира некад и сад".

          Вера Кондев