Аутор „Зевзде мора“ Џозеф О`Конор пред српским читаоцима са романом „Игра сенки“

ИЗНОВА ПОТВРДИО: ДА ЈЕ ИРСКА МАЛА ЗЕМЉА СА ВЕЛИКОМ КЊИЖЕВНОШЋУ

* „Игра сенки“ је историјски роман у ком је у центру пажње ирски писац Брем Стокер (1847-1912) о чијем се приватном животу веома мало зна, али је цео свет упознат са његовим романом "Дракула" који важи као најбоље дело свих времена о натприродним појавама

* „Гардијан“: Ово је невероватно забавна књига о великим дометима пријатељства иљубави, али и изузетно дирљива прича о пролазности, губитку и истинској лојалности

_________________________________________________

       ИРСКА је мала земља али може да се похвали да је током вековне владавине Енглеске "извезла" у све британске колоније небројене Ирце међу којима је било изузетно пуно сјајних књижевника који су значајно обогатили англосаксонску литературу.   Актуелна Република Ирска и даље води рачуна о савременим ирским писцима преко агенције "Литерарна Ирска" која финансијски помаже превођење нових дела кад сматра да то завређују.

       Тако је до нас стигао роман Џозефа О' Конора“Игра сенки“ у издању "Чаробне књиге и одличном преводу Владимира Д. Јанковића.

       О' Конор (1963) новинар, драматург, књижевник и водитељ - у почетку познат као брат ирске поп-певачице Шинејд О'Конор - до сада је објавио девет романа, али међународну славу му је донела "Звезда мора" објављен 2002. који је окићен бројним наградама из више земаља.

       Овај роман је био најпродаванија књига те године када је изашао из штампе на ангосаксонском подручју.

       У Француској је добио награду Зептер као најбољи роман те године у Европи. Исто дело је овенчано италијанском наградом "Ацерби", наградом ирског ПЕН-а за изузетан допринос књижевности.

       За "Игру сенки" О'Конор је ушао у најужи избор за међународну награду Коста у 2019. години а исте године награду листа "Ајриш пост" и Ирску националну награду за књижевност.

       До сада су његове књиге преведене на 40 језика.

       Зашто је српски издавач добио финансијску подршку баш за О'Коноров роман "Игра сенки?

       То је историјски роман у коме је у центру пажње још један ирски писац Брем Стокер (1847-1912) о чијем се приватном животу веома мало зна, али је цео свет упознат са његовим романом "Дракула" који важи као најбоље дело свих времена о натприродним појавама.

       Брем Стокер се родио у Ирској, али је највећи део живота провео у Лондону где је написао и "Дракулу".

       Ово дело, настало при крају Стокеровог живота, доживело би лошу судбину као и сва остала његова дела да десет година после Стокерове смрти немачка филмска компанија није снимила филм "Носферат" - пиратску верзију "Дракуле".

       Стокерова удовица, Флоренс, која се током њиховог брака све време бунила што он не наплаћује издавачима, углавом штампи, своје приче и друге текстове, одлучила је да тужи филмску компанију, тражећи да јој се исплате ауторска права. Суд је донео позитивну одлуку и роман према коме је снимљен филм је постао светска сензација.

       Од тада је "Дракула“ продат у више десетина милиона примерака, преведен је на више од сто језика, а екранизован је у 200 верзија.

       По том делу прављене су опере, балети, телевизијске серије, стрипови, и данас би Брем Стокер био запрепашћен бесмртношћу свог књижевног јунака.

       Аутор "Игре сенки"  је - поред Брема Стокера, и његове интимне приче, као мужа и оца - у роман увео још два важна лика - сер Хенрија Ирвинга (1838-1905) највећег англосаксонског глумца са краја 19. века, који је сахрањен недалеко од Шекспировог гроба у Песничком кутку Вестминстерске опатије, а до гроба га је испратила поворка од четрдесет хиљада његових обожаватеља.

       Поред Ирвинга значајну улогу у Стокеровом животу имала је и Елен Тери, (1847-1928) непоновљива глумица чија је каријера трајала 70 година.

       Њих троје су заслужни што је скоро уништени театар "Лицеј" у центру Лондона њиховим трудом обновљен а Стокер му је скоро цео живот био "управник", а ту титулу му је дао Хенри Ирвинг који је био власник, док је Елен Тери у знак поштовања највећег глумца Шеспирових драма пристајала да у "Лицеју"  игра главне женске улоге.

       Аутор романа је изванредно дочарао живот у уметничким, посебно позоришним круговима Лондона, трудећи се да све стварне личности занимљиво, вешто, укомпонује у поетичну причу о животима несвакидашње тројке.

       Како је написао британски дневник "Гардијан", у питању је "невероватно забавна књига о великим дометима пријатељства, љубави, али и изузетно дирљива прича о пролазности, губитку и истинској лојалности".

       "Сандеј мирор" је оценио да је роман генијалан, да је О` Коноров подухват веома импресиван и дивно сабласан.

       Вера Кондев