„Антологија савремене шведске noir приче“ на српском

ИЗБОР НАПРАВИЛА ТАТЈАНА СИМОНОВИЋ КОЈА ЈЕ И ПРЕВОДИЛАЦ

* Крими приче (класичне крими, историјске, хорор, научно-фантастичне) на северу Европе пише мала `армија писаца`. Имају и своје удружење и годишњу награду која је веома цењена и изван Скандинавије  

____________________________________________________________________

       СКАНДИНАВСКА литература прославила се још у време када је установљена Нобелова награда за књижевност, али то се сматра "високом" књижевношћу а не комецијалном, жанровском која се продавала само на улици и нико није сматрао да завређује да се преводи.

       До промене је дошло када се појавио левичарски новинар Стиг Ларсон у Шведској коме је његово новинарско искуство помогло да се упусти у писање романа у коме би на веома критичан начин писао о шведском друштву откривајићи колико у тој држави има негативних појава.

       Тако је настала трилогија "Миленијум" која је постала глобални бестселер и Ларсон би постао сјајан писац да није прерано преминуо.

       Ларсонова трилогија је преведена на безбројне светске језике, укључујући српски, имала је милионске тираже, а што је за шведске писце жанровске лектире , пре свега крими-штива, значило отврање пута до читалаца широм света.

       Ларсонова заслуга је и да је створио нову, бољу "тврђу" крими литературу која је са уличних киоска с пуним правом доспела у књижаре.

       Данас су скандинавски писци кримића читанији од оних класичних из Велике Британије и САД а Ларсонов "Миленијум" је доживео, за кратко време две екранизације и снимљен је и као тв серија.

       У западних државама Европе и пре Ларсона стекао је популаност шведски писац трилера Хенинг Манкел, али он је био углавном бестселер у Немачкој и велики узор млађим генерацијама скандинавских писаца трилера али и он је стигао до српских читалаца као врстан писац трилера.

       Данас је бројна армија писаца која пише жанровски различите крими приче (класичне крими, историјске, хорор, научно-фантастичне), имају своје удружење и годишњу награду која је веома цењена и изван Скандинавије.      

       Издавачка кућа "Танеси“, коју је не тако давно основао песник и прозаиста Симон Симоновић, објавила је, после релативно недавне смрти свог оснивача, драгоцену Антологију савремене шведске noir приче.

       У избору и преводу са оригинала Симонове ћерке Татјане Симоновић, академски образоване музичарке која је низ година живела на северу Европе и тако је могла да преведе одабране приче. Она је, иначе, и сама књижевница јер је очигледно наследила таленат од оца.

       Њен избор је сачињен тако да њихови аутори напуштају уљуљкано трагање за злочинцима већ су то приче о криминалцима огрезлим у корупцији и разврату. Они, трагиком свог постојања, најчашће заборављени полицајци у снежним забитима, пасивним посматрањем,  што борбом раскринкавају и откривају читаоцу не само људску природу и оно мистично и настрано у њој већ и стубове шведског социјалног и политичког живота.

       Аутори одабраних прича веома спретно показују да су пуно научили од  писаца као што су Едгар Алан По, један од светских родоначелника детективске приче, писаца психолошких трилера, хорор, бизарних и чудних прича.

       Путеви шведске приче прострли су се према критици људског друштва као таквог и према вечитој одбачености коју осећају појединци постајући пастолошке масовне убице.

       Како је у предговору написала Татјана Симоновић, тих 17 прича које су написали и неколико "двојаца" попео је на 20 број аутора, а даје читаоцима добар и занимљив увид у социјалне проблеме шведског друштва, дајући објашњење зашто су неки извршили злочине.

       Ова антологија је добар увод да се упознају и они аутори који до сада нису превођени на српски а по свему судећи на основу њихових прича то заслужују.

       Вера Кондев