„Агонија једне монархије“ – монографија о пропасти Аустроугарске

АУТОР ЈЕ ФРАНЦУСКИ ИСТОРИЧАР ЖАН-ПОЛ БЛЕД, СТРУЧЊАК АУСТРОУГАРСКУ И ПРУСКУ

* Књига има 536 страна, а Блед је емеритус професор на париској Сорбони и страни члан Српске академије наука и уметности

* Блед сматра да Аустроугарска монархија није знала како да се прилагоди новим временима, али да је могла да опстане да је Први светски рат краће трајао

___________________________________________________________________

       КОНАЧНО смо добили монографију о једном веома важном догађају за Србију у XX веку - о пропасти Аустроугарске - што је омогућило да се уједини највећи део словенских народа на Балкану у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца.

       Књига која има 536 страна насловљена „Агонија једне монархије“, морала је да буде преведена јер ју је написао Француз Жан-Пол Блед историчар, емеритус професор на париској Сорбони који је као страни члан примљен у Српску академију наука и уметности.

       Блед важи међу врхунским историчарима као највећи живи стручњак за Аустроугарску и Немачку  од XВИИИ до XX века и то је мотивисало издавача ННК Интернационал да објави баш Бледову (1942.) књигу.

       Он је аутор бројних дела о овим двема државама и најважнијим личностима у њиховом политичком животу. Афирмисао се биографијама цара и краља Франца Јозефа из Хабзуршке династије, његовог сина и наследника Рудолфа који се са љубавницом Маријом Вечером убио у дворцу Мајерлинг, Краљице Марије Терезије од Аустрије, Историјом Пруске, канцелара Бизмарка чија је заслуга уједињење немачких државица у једну империју,

       Блед је у предговору књиге признао да се четири деценије бавио истраживањима везаним за последња два века постојања мултинационалне државе каква је била Аустроугарска.

       „Путовао сам у градове који су били главни у целој Аустроугарској да бих проучио садржаје нихових архива и тако сам долазио до, многих до сада непознатих података" похвалио се Блед.

       Према његовим речима, најбитније питање је пре почетка Првог светског рата било: да ли је Аустроугарска монархија била болесник на самрти, јер то је била последња мултинационална држава у Европи која је после пораза Наполеона била преуређена, па су државе биле формиране као националне.

       Аустроугарска је као наслеђе дуге прошлости била отелотворење вишенационалног принципа који у том тренутку није имао свој еквивалент у Европи. Постојеће државе су  биле утемељене као државе-нације и у Аустроугарској су скоро све нације имале своје одборе чији је циљ био да формирају своју нациоиналну државу што се и десило после пораза Аустругарске у Првом светском рату када је од једне државе основано пет националних држава.

       Занимљиво је, сматра Блед, да је у Аустроугарској постојала снажна верност војске према династији и зато су прве године рата протекле у успешној окупацији Србије која је, према мишљењу цара Франца Јозефа требало да буде кажњена због убиства наследника престола Франца Фердинанда.

       Блед, према рецензенту књиге историчару Вељку Станићу, детаљно је трасирао агонију монархије која није знала како да се прилагоди новим временима и уверен је да је монархија могла да опстане да је рат краће трајао.

       Станић сматра да књига поседује све добре квалитете Бледових књига: поузданост података, јасноћу и језгровитост исказа изреченог веома елегантним стилом и засновано на темељном познавању архивских извора.

       Вера Кондев