Пред српским читаоцима „Холанђанка“ канадске књижевнице Елен Кит

ЗА ЊЕГА ЈЕ ДОБИЛА НАГРАДУ „ХАРПЕР КОЛИНС“ ЗА НАЈБОЉИ ДЕБИТАНТСКИ РОМАН

* Холанђанка – виолинисткиња Марајка де Граф – у концлогору Бухенвалд била осуђена на тежак физички рад у фабрици, када је схватила да ће је то убити - она се јавља са постане члан бордела у коме је требало да свакога дана пружи на располагање своје тело робијашима јер су нацисти вервали да ће боље радити ако им се пружи „шанса да повале неку женску“. Тако је среће СС капетан Милер који свакодневно користи њене „услуге“ и постепено је заволи...       

_____________________________________________________________________

       КАНАДСКА књижевница Елен Кит је од приповетки, у којима се бавила насиљем било да се радило о страхотама нацистичких концентрационих логора или мучењима у затворима аргентинских пучиста који нису били бољи од нациста током Другог светског рата, начинила роман "Холанђанка" који је превео и објавио београдски издавач "Вулкан".

       Збивања о којима пише преплићу се у роману и у бити се не дотичу јер се судбином Холанђанке - виолинисткиње Марајке де Граф - ауторка бави од 1943. до ослобођења 1945., а трагичном причом о судбини студента Лучијана Вагнера током неколико месеци 1977. године.

       На почетку сваког поглавља ауторка наводи о коме се ради у том делу романа где има и неколико споредних ликова од којих су неки попут немачког официра Карла Милера веома важни за причу о Марајки иако она све време размишља о свом мужу Теу који је поделио њену судбину да је доведен у исти концентрациони логор Бухенвалд, али као робовска радна снага без могућности да нешто сазна о судбини супруге.

       О судбини студента сазнајемо из преписке између њега и оца у којој схватамо да отац као обични мали човек без веза међу пучистима нема могућности да некако помогне сину и спасе га несносних мука које његови иследници примењују не би ли сзнали имена судената који организују протесте против зликоваца који су се дочепали власти у Аргентини.

       Ипак Елен Кит се много више бави судбином прелепе Холанђанке Марајке јер се између ње и СС капетана Милера, који је заменик команданта логора Бухенвалд, рађа нека врста љубави.

       Марајка је била осуђена на тежак физички рад у фабрици и када је схватила да ће је то убити она се јавља са постане члан бордела у коме је требало да свакога дана пружи на располагање своје тело робијашима јер су нацисти вервали да ће боље радити ако им се пружи „шанса да повале неку женску“.

       Тако је среће СС капетан Милер који свакодневно користи њене „услуге“ и постепено је заволи. То му ништа не смета да сурово кажњава логораше за најмањи пропуст и та мучења су детаљно описана да би читалац схватио Милер није ни у ком случају позитивна личност осим када је у питању Марајка.

       Најзанимљивија су она поглавља у којима су описани последњи дани нацистичких концентрационих логора и на које начине покушавају да се извуку да не буду оптужени за злочине које су починили.

       Потресна је и судбина Марајке која остаје трудна са Милером, али то крије када коначно пронађе мужа који је током експеримената у логору стерилисан и тако мора да је свестан да будућа беба није његова, али да би својој супрузи олакшао грижу савести он унапред прихвата дете које ће се родити не питајући ко му је отац.

       Ово дело Елен Кит донело јој је награду „Харпер Колинс“ за дебитантски роман што свакако потврђује квалитет ове књиге која се бави темама које се до сада нису могле наћи у нашим књижарама.

       Вера Кондев