Москва распродаје америчке државне обвезнице – некад их држала за 176, а сада само за $14,9 милијарди

ЖЕЛИ ЛИ РУСИЈА ДА ПРЕСТАНЕ ДА „ХРАНИ АМЕРИКУ“ ИЛИ ЗАЗИРЕ ОД ЊЕНИХ НОВИХ САНКЦИЈА?

* Русија више није ни међу 33 највећа држаоца америчких државних обвезница јер последње место на том списку (до 33) држи Чиле са 30 милијарди долара у „америчким папирима“

* Кина у исто време повећава своје инвестиције у амерички дуг. У мају је уложила још две милијарде долара па је тренутно поверилац САД са 1,183 трилиона долара. Јапан је купио америчких бондова за додатних 17,5 милијарди долара и сада држи укупно 1,049 трилиона

         РУСИЈА није више међу највећим држаоцима државних обвезница Сједињених Држава.

         Зато што се – како је објавило Министарство финансија САД у извештају за мај 2017-те - ослободила најмање трећине америчких државних вредносних папира

         Према том извештају, Русија је у априлу била на 22-ом месту највећих поверилаца САД са 48,7 милијарди долара.

         У марту 2017-те била је на 16-ом месту са безмало 98 милијарди.      

         У мају је Москва своје „америчке резерве“ свела на само 14,9 милијарди долара, па сада није ни међу 33 највећа држаоца америчких државних обвезница јер последње место на том списку (до 33) држи Чиле са 30 милијарди долара у „америчким папирима“.

         Максимум дуга САД који је држала у својим рукама био је 2010-те и мерио се са 176,3 милијарде долара.

         Гувернерка Банке Русије – Елвира Набиулина – објаснила је, након што се руска централна банка ослободила готово половине`америчког дуга`, да се приликом те продаје долара „водило рачуна о финансијским, економским и геополитичким ризицима“.

         Притом је подвукла да Банка Русије води политику „диверсификовања својих међународних резерви“.

         Због чега се Русија ослобађа америчких државних обвезница?

         Жели ли Москва да „престане да храни Америку“ или зазире оде нових санкција Вашингтона?

         Финансијски експерти сматрају да Москва реагује пре свега на Трампове трговинске ратове и ризик блокирања руских доларских рачуна,  али и на подизање референтне каматне стопе у САД.

         Сада на америчке бондове отпада само 3 одсто руских резерви девиза и злата. Злато чини 17 одсто (преко 1.880 тона), а остатак – новац разних земаља.

         Кина је у исто време наставила да повећава своје инвестиције у амерички дуг. У мају је уложила још две милијарде долара па је тренутно поверилац САД са 1,183 трилиона долара.

         Јапан је купио америчких бондова за додатних 17,5 милијарди долара и сада држи укупно 1,049 трилиона.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари