Устав Русије да утврди наш духовни суверенитет и посебну улогу Православља

ОБРАЋАЊЕ ВЛАДИМИРУ ПУТИНУ УЧЕСНИКА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

„ТРИЈУМФ И СЛОМ ИМПЕРИЈЕ: ЛЕКЦИЈЕ ИСТОРИЈЕ“

Л. П. Решетњиков

• Православље је национална идеја Русије, њен посебни цивилизацијски код и суштина духовног суверенитета. Православље је основа руског идентитета
• Исто као што је законодавно потврђен државни суверенитет Руске Федерације, позивамо да се потврди и њен духовни суверенитет и призна посебна улога православља у Уставу Русије
• Уставно потврђивање духовног суверенитета омогућиће нашој земљи да очува национални идентитет, државну независност и да се сачува од нових потреса. Без овог корака никакви економски успеси не гарантују нашој Отаџбини мир и просперитет. Пример слома Руске Империје 1917. године немилосрдно показује да кад постоји духовна криза - инвестициона клима не помаже
• Свим народима Русије који припадају другим конфесијама је јасно да су историјски део наше велике породице народа и да су били њен пуноправни део управо захваљујући православним нормама и вредностима. У оним регионима Русије где су традиционалне друге религије, упоредо са Православљем може бити потврђена и њихова посебна улога

          ПРЕДСЕДНИКУ Русије В. В. Путину, председнику Савета Федерације В. И. Матвијенко и председнику Државне Думе РФ С. Ј. Наришкину, члановима Савета Федерације и посланицима Државне Думе, посланицима скупштина федералних јединица Русије:

          У новембру, на Дан народног јединства и празник Казањске иконе Мајке Божије, у Москви је отворена изложба „Романови. Моја историја“ која је посвећена великом историјском датуму - 400. годишњици доласка на руски престо династије Романов.

          Овај догађај имао је огроман успех: изложбу је до данас посетило веше од 200 хиљада људи. Она повезује у једну целину историју Русије, открива улогу Православља у њеној историји, објашњава разлоге процвата руске државности за време владавине велике династије Романов.

          Конференција „Тријумф и слом империје: лекције историје“ одржана је 10. новембра. Конференцију је отворио председник Државне Думе Сергеј Наришкин, реферате су поднели министар културе РФ Владимир Медински, председник Руског фонда за културу Никита Михалков, одговорни секретар патријаршијског Савета за културу архимандрит Тихон (Шевкунов), као и истакнути историчари и политиколози из водећих научних центара Русије.

          Током расправе учесници конференције изјаснили су се за формирање радне групе при Руском институту за стратешка истраживања (РИСИ), чији би главни задатак било уопштавање предлога и закључака које су током конференције изнели и усвојили окупљени и припрема завршног документа.

          Ово обраћање је закључни документ који је припремила радна група на основу резултата рада конференције.

          Русију је 1917. године задесила крвава катастрофа чије се последице и данас осећају. Само у једном дану престала је да постоји једна од највећих светских држава са вишевековном историјом и културом.

          Често се као разлози ове трагедије истичу фактори економског и политичког карактера. Упркос томе што се данас поуздано зна да је постојање системске кризе у предреволуционарној Русији била лаж.

          Политички разлози те руске смуте, по својој суштини, нису били узроци, већ последице много дубљих процеса, чија се природа налази у духовној димензији.

          Губитак православне самосвести и црквености код већег дела племства и интелигенције, нестанак националног идентитета насталог на хришћанским нормама и традицији, као и само одустајање од Православља - то је прави узрок револуције. Штавише, интелигенција је свесно и активно помагала револуционаре!

          Током читаве своје хиљадугодишње историје Русија се развијала управо као Православна држава у чијој су основи биле хришћанске идеје пожртвованог служења Богу и спасења душе. Православље је било та снага која је везивала различите народе и културе у јединствену државу-цивилизацију - Руску Империју.

          Православље је нашу државу више пута спасавало од разарања и уништења. И за време татарско-монголског ропства, и за време периода Смуте почетком XVII века, и у рату са Наполеоном. Чак и за време Великог отаџбинског рата, што је признало и совјетско руководство, које је 1943. године прекинуло сурови прогон Православне цркве и Патријаршији вратило њена права.

          Хришћанске заповести су наставиле да буду основа нашег друштва и за време званичног атеизма у СССР.   

          Данас се враћамо на свој аутентични историјски пут. Буђење народне самосвести у Русији је директна последица обнове хришћанског духа у њој.

          Последње две деценије нам потврђују досад невиђени тријумф православља у историји човечанства: милиони наших сународника проналазе свој пут до храма, обнављају се и поново граде десетине хиљада цркава и манастира од Прибалтика до Владивостока, од Арктика до Централне Азије. Православни празници и поклоњења православним светињама, као и раније, постају саставни део живота нашег друштва.

          Хришћани из читавог света са надом гледају у Русију као на чувара истинских вредности који носи светлост истинског Хришћанства целом човечанству.

          Председник Владимир Путин је, говорећи на недавно одржаном заседању Валдајског клуба, истакао: „…тежња ка самосталности, ка духовном и идеолошком... суверенитету - неодвојиви је део нашег националног карактера».

          Православље је национална идеја Русије, њен посебни цивилизацијски код и суштина духовног суверенитета. Православље је основа руског идентитета. Русија се не би одржала као хиљадугодишња цивилизација да свети кнез Владимир није Крстио руски народ пре 1.025 година.

          О томе је у својој књизи „О Русији сутрашњег дана“ писао и Иван Александрович Иљин, позивајући да се „научимо духовном патриотизму, да научимо да проналазимо Отаџбину и да то умеће пренесемо другима који су подлегли саблазнима поводом своје Отаџбине, поколебали се и пошли ка интернационализму. Треба да схватимо да се људи у јединствену Отаџбину повезују снагом вере, љубави, унутрашње слободе, савести и породичног духа, снагом духовног стваралаштва у свим његовим облицима; и кад све то увидимо, ми морамо учврстити наше свето право да будемо јединствена и духовно велика нација“.

          Исто као што је законодавно потврђен државни суверенитет Руске Федерације, позивамо да се потврди и њен духовни суверенитет и призна посебна улога православља у Уставу Русије.

          Уставно потврђивање духовног суверенитета омогућиће нашој земљи да очува национални идентитет, државну независност и да се сачува од нових потреса. Без овог корака никакви економски успеси не гарантују нашој Отаџбини мир и просперитет. Пример слома Руске Империје 1917. године немилосрдно показује да кад постоји духовна криза - инвестициона клима не помаже.

          То ни на који начин не представља ограничавање права других традиционалних верских заједница у Русији. Л. А. Тихомиров веома је прецизно дефинисао Русију као „породицу народа окупљених око православног руског народа“.

          Свим народима Русије који припадају другим конфесијама је јасно да су историјски део те велике породице народа и да су били њен пуноправни део управо захваљујући тим православним нормама и вредностима. У оним регионима Русије где су традиционалне друге религије, упоредо са Православљем може бити потврђена и њихова посебна улога - у законодавству федералних јединица Русије.

          Пракса потврђивања посебне улоге одређене религије веома је распрострањена у уставима савремених европских држава: довољно је сетити се Данске, Норвешке, Ирске, Пољске, Грчке и Финске. Сувишно је говорити о исламу и будизму који су државне религије у десетинама азијских земаља.

          Ми, заједно са милионима суграђана који славе 1.025 година од Крштења Руси, позивамо председника Русије В. В. Путина, председника Савета Федерације В. И. Матвијенко, председника Државне Думе С. Ј. Наришкина, чланове Савета Федерације, посланике Државне Думе и посланике скупштина  федералних јединица Русије да се у Уставу Руске Федерације потврди посебна улога Православља.

          А. Н. Боханов - доктор историјских наука, саветник директора Руског института за стратешка истраживања

          Д. М. Володихин - доктор историјских наука, доцент Факултета за историју МГУ „М.В. Ломоносов“

          Г. П. Дмитријев - композитор, заслужни уметник Русије, професор Академије за хорску уметност „В.С. Попов“

          М. А. Исајев - доктор правних наука, професор на катедри за уставно право Московског државног факултета за међународне односе (МГИМО)

          В. Ј. Катасонов - доктор економских наука, професор катедре за међународне финансије Московског државног факултета за међународне односе (МГИМО)

          А. И. Љубжин - доктор филолошких наука, руководилац сектора за књиге на одсеку за ретке књиге и рукописе научне библиотеке Московског државног универзитета (МГУ) „М. В. Ломоносов“

          К. В. Малофејев - председник друштвене организације „Романовски јубилеј“

          П. В. Муљтатули - магистар историјских наука, виши научни сарадник Руског института за стратешка истраживања

          А. П. Оситис - председник Групе компанија „АСВТ“, председник Фонда равноапостолних Константина и Јелене

          Л. П. Решетњиков - директор Руског института за стратешка истраживања, генерал-потпуковник

          С. Ј. Рудов - члан Друштвене коморе Руске Федерације

          В. Д. Сабљин - члан Савета Федерације РФ

          В. М. Тетерин - пијаниста, продуцент, председник некомерцијалног хуманитарног фонда „Свет уметности“

          П. В. Уљанов - шеф енергетског сектора компаније „РУСАЛ“

          Ј. А. Шичаљин - доктор филозофских наука, директор Грчко-латинског кабинета, професор на Филолошком факултету МГУ, шеф катедре за древне језике и древну хришћанску писменост Православног универзитета друштвених наука „Свети Тихон“

          И. С. Јуров - председник Управног одбора Националне банке „ТРАСТ“.

          Превео Горан Шимпрага