У Русији све више оних који се позитивно односе према Стаљину

ДОПРИНОС СТАЉИНА ПОБЕДИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ МОГАО СЕ ПРИКРИВАТИ ДОК ЈЕ ПОСТОЈАО СССР

  • Евидентни раст позитивног односа према Стаљину није никаква „носталгија за чврстом руком”, како мисле неки добри људи. А није ни незнање „истине о стаљинским репресијама. То је феномен
  • Сви су изгледи да је плод култа Великог Отаџбинског рата и култа Велике Победе јер се ни рат ни Победа не могу одвојити од Стаљина

         Пише: Сергеј ШМИДТ, историчар              

         ИСТРАЖИВАЧКИ Левада-центар уплашио је неке закључком: „Све више грађана Русије се позитивно односи према Стаљину”.

         На основу десетина разговора и са студентима, могу да тврдим да евидентни раст позитивног односа према Стаљину није никаква „носталгија за чврстом руком”, како мисле неки добри људи. А није ни незнање „истине о стаљинским репресијама”.

         То је феномен.

         Укључите телевизор и обавезно ћете наићи на неку серију у којој припадник НКВД ногом у чизми туче невину жртву. Значи: откуда онда незнање?

         Све позитивнији однос према Стаљину, који бележе социолози, вероватно је плод култа Великог Отаџбинског рата и култа Велике Победе. Култа којег је вишеструко више сада под Владимиром Путином, него што је било под влашћу „демократа”.

         Како је, уосталом, могуће култивисати вредности Велике Победе, а при том не изазивати условну „стаљинизацију” – не знам. Мислим да нико не зна.

         У време Леонида Брежњева некако је власти полазило за руком да „склони” Стаљина и да га прикрије самим ратом.

         Само, тада је постојао СССР и било је, извините за отвореност, много схватљивије због чега је била  потребна победа.

         А сада – када СССР више нема – тешко је обезбедити ратну победу без Стаљина.

         Ово је веома интересантан феномен. Ни сам не разумем до краја на чему се он све изнутра држи.

         Нека опросте сви које је можда погодио овај текст.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари