У Русији опет покренута иницијатива да се Лењиново тело сахрани, а маузолеј демонтира

У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ РУСИЈЕ - СА ЊИМЕ ЈЕ УПОРЕДИВ ЈЕДИНО СТАЉИН

• За цео свет, Русија и Лењин су нераздвојни. Ликвидација маузолеја на Црвеном тргу у Русији и у свету била би прихваћена као наставак руског самоубиства 1991. године
• Лењин је био веома талентован, амбициозан и окрутан човек. Батинаш у најбољем смислу те речи. Царизам му није понудио ништа у смислу каријере, никакве могућности социјалног уздизања. Није желео да искористи његов таленат и енергију у служби царства. Царизам није оставио Иљичу избора. Исход њихове конфронтације није само праведан, већ и природан. То је била игра предатора и поврћа. Предатор је победио
• СССР је део велике и трагичне историје наше земље. И ми, као велика нација, морамо да се поносимо својом историјом. Ако не будемо поштовали сами себе, тешко да ће нас други поштовати у свету

Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

        ТОКОМ протеклих неколико година имали смо много разлога да се подсмевамо Украјини и нашој небраћи.

        Најзабавнија је била њихова борба са споменицима Лењину, човеку захваљујући којем се Украјина и појавили на карти света. Међутим, последњи догађаји указују на то да је неки екстра Украјинац тајно стигао у Москву и тиме заразио једног од наших посланика.

        Посланик Државне думе Иван Сухарев (ЛДПР) покренуо је иницијативу за поновно отварање питања сахрањивања Владимира Иљича Лењина и преноса „кремаљских остатака“ на једно од престоничких гробаља.

        Одговарајући предлог дат је на разматрање доњем дому парламента.

        Владимир Лењин је сјајна и двосмислена личност.

        Око њега и његовог маузолеја увек је било много паклених завера и мистике.

        Ова тема је била веома популарна у православно-белогардејској штампи, која се распламсала у новинама и књигама после распада почетком 90-их. Шта је у њима истина, а шта лаж и пропаганда, вероватно, не зна нико.

        Лично сам присталица беле традиционалне Русије и Иљичеве вредности не делим. Међутим, хтели ми то или не, Владимир Лењин - је део наше историје, личност са највећим утицајем на руску и светску историју у двадесетом веку.

        Упоредив са Лењином је једино Стаљин.

        За цео свет, Русија и Лењин су нераздвојни. Ликвидација маузолеја на Црвеном тргу у Русији и у свету била би прихваћена као наставак руског самоубиства 1991. године. Била би то савршена илустрација да између нас и скакача у Кијеву нема неке велике разлике.

        Теми Лењинове сахране можемо се вратити касније. Гробље црвених лидера, Стаљинов музеј и други објекти треба да буду смештени у Подмосковљу или у отаџбини револуције у Петрограду.

        СССР је део велике и трагичне историје наше земље. И ми, као велика нација, морамо да се поносимо својом историјом. Ако не будемо поштовали сами себе, тешко да ће нас други поштовати у свету.

        У историји господина Уљанова и револуције кривицу за пад царства сносе и Романови ништа мање него вођа пролетаријата и његови сарадници. И ствар није чак ни у томе што су последњи цар и његова породица били слаби и безвољни људи.

        Царска породица је многе Русе иритирала, између осталог и због пуно немачке крви у њиховим венама. Она апсолутно није задовољавала захтеве епохе. Њен прозападни европски курс није имао ничег заједничког са дубоком евроазијском суштином Русије.

        Управо зато, када се монархија срушила, није било оних који су желели да је заштите. Народ је то равнодушно прихватио. А владајућа класа је за време рата почела да дели новац и моћ.

        Али, нешто друго је главна ствар. Владимир Лењин је био веома талентован, амбициозан и окрутан човек. Батинаш у најбољем смислу те речи. Царизам му није понудио ништа у смислу каријере, никакве могућности социјалног уздизања. Није желео да искористи његов таленат и енергију у служби царства.

        Царизам није оставио Иљичу избора. Исход њихове конфронтације није само праведан, већ и природан. То је била игра предатора и поврћа. Предатор је победио.

        Ово би морале да имају на уму и савремене руске власти.

        Талентованих и енергичних људи је у Русији много. Међутим, садашња руска држава великој већини не може понудити посао и каријеру која би њих задовољила.

        Превео: Срђан Ђорђевић