Сухој сјајно, МиГ као феникс, а осталима се пулс једва осећа

Јубиларна московска изложба "МАКС-2011" - стање руске авиоиндустрије

  • Предузећа која су преживела реформе и реформаторе, достигла су потпуно нови технолошки ниво, па су монтажне линије наша два најбоља предузећа у области авио-индустије - «Иркут» и «Комсомољское» -преоптерећене
  • О престижу руске авиационе школе, на најбољи начин сведочи, као и о будућности наше авиоиндустрије, пројекат борбеног комплекса «пете генерације»
  • МиГ се, као феникс, обнавља већ други пут и његова производња је најперспективнији правац како за инострано тржиште тако и за допунско наоружавање руске армије, поготово што МиГови имају посебно добру перспективу у палубној авијацији
  • Ако изостане налог авиокомпанијама да купују домаћу авиотехнику - куповаћемо, највероватније, МА-60 - најјефтинију кинеску копију нашег  Ан-24

Пише: Михаил Леонтјев

Превео: Горан Шимпрага

 

           ЈУБИЛАРНИ МАКС (Међународна авио-космичка изложба – званични сајт www.aviasalon.com) добар је повод да се расправи будућност руске авио индустрије.

           Производња авиона у постсовјетској Русији, генерално, не оставља најсрећнији утисак (уколико изузмемо позицију Су-27/30). Општи утисак – пулс се осећа, али не свуда. Да бисмо рационалније пренели утисак потребна је детаљнија анализа.   

          1.Борбена авијација. Што се тиче извозно способног дела, ту ствари сјајно стоје. Предузећа која су преживела реформе и реформаторе, крупне извозне уговоре, она која су сачувала свој потенцијал, достигла су потпуно нови технолошки ниво. Због тога су монтажне линије наша два најбоља предузећа у области авио индустије - «Иркут» и «Комсомољское» -преоптерећене. Нови уговори, већ сада, могу да премаше њихове производне могућности.

             Само капацитети «Комосомољска» су довољно упослени у процесу освајања производње цивилног Superjet-а. Што се тиче линије СУ - тамо никада није било посебних проблема. То потврђују анализе стручњака.

_______________________________________________________________________________

«Стреатешки бомбардери су, из разумљивих разлога, постали жртва «тржишних» реформи...»       

_______________________________________________________________________________

 Друга је ствар МиГ. Садашње перспективе МиГ-а о томе речито говоре. Уништена производња се, као феникс, обнавља већ два пута. Она је најперспективнији и најеластичнији правац како за инострано тржиште тако и за допунско наоружавање руске армије. МиГови имају добру перспективу када је у питању задовољење потреба за палубном авијацијом.

            Типови тих машина се, из разумљивих разлога, не извозе на страна тржишта (као, нпр. стреатешки бомбардери). На тај начин су постали жртва «тржишних» реформи, где се кидају производно-технолошке карике и уништавају захтевне авио-индустријске кооперације. Тако да се поставља питање зашто данас, када има довољно буџетских средстава и постоји воља наручилаца, обнова не само производње, већ и ремонта таквих машина, представља тешко решив проблем. 

_______________________________________________________________________________

          «У цивилној авиоградњи ситуација није нимало оптимистична, без обзира на први руски производ у овој области (Superjet 100).»

_______________________________________________________________________________

Што се тиче војно-транспортне авијације, Русија је (овде имамо у виду и наше украјинске партнере) сачувала јединствене компетенције. Овде пре свега мислимо на конструкторске и технолошке компетенције, а нипошто државно-менаџерске, што добро илуструје прича о нашем заједничком Ан-70 у контексту неславних покушаја да европејци конструишу његов аналог А-400М. Овде, као и у претходном случају, предстоји обнове уништене кооперације, за шта изнова треба обнављати целокупан технолошки процес. Пример за то је покушај обнове производње Ан-124 «Руслан». Без обзира на политичку вољу и средства, технолошких могућности, на жалост, нема. Уљановски завод може да ремонтује (само да ремонтује) два таква авиона годишње.

           2.Цивилна авиоградња. Ситуација није нимало оптимистична, без обзира на први руски производ у овој области (Superjet 100). Одсуство конкуренције у односу на крупне светске произвођаче, као што су «Airbus» и «Boing», објашњава идеју да у обнови цивилне авијације, као први корак, изаберу регионални авион Superjet 100.

           Ипак, «током пута кер је порастао», не само у виду традиционалног Embraer и Bombardier, већ и нових јапанских и кинеских пројеката. Сам пројекат Superjet је херојски и крајње корисни покушај кооперације и интеграције оних западних технологија које тако недостају нашој «цивилној индустрији».

            «Одоздо» би је добро подржао Ан-148, авион који је адаптиран за наше (и не само наше) тешке услове експлоатације. Добру перспективу и подршку домаћој цивилној авиоградњи могла би да да модернизација мањих авиона који сервисирају највећи број локалних авиокомпанија и користе аеродроме са земљаним пистама. Такви услови експлоатације, дакле, карактеристични су не само за нашу непрегледну Отаџбину, вић и за Азију, Африку, Латинску Америку...

МиГ-29

_______________________________________________________________________________

«После баналних авио-катастрофа, у првом реду повезаних са кршењем правилника о сервисирању или људским фактором - уз тврдњу да се наводно ради о моралном застаревању - избацује се из експлоатације Ан-24 – уникатна машина, позната по својој поузданости. Таквих авиона на домаћем тржишту нема.»

_______________________________________________________________________________

           То је практично налог авиокомпанијама да купују увозну авиотехнику. Што ће у случају победе воље над разумом бити учињено. Куповаћемо, највероватније, најјефтинију кинеску копију истог тог Ан-24 – МА-60.

            Са тог и не само тог аспекта велику опасност код нас представљају хистерични покушаји да се одмах из експлоатације избаце сви модели авиона који се годинама масовно користе. После баналних авио-катастрофа, у првом реду повезаних са кршењем правилника о сервисирању или људским фактором, уз тврдњу да се наводно ради о моралном застаревању, избацује се из експлоатације Ан-24 – уникатна машина, позната по својој поузданости. Таквих авиона на домаћем тржишту нема.

           То је практично налог авиокомпанијама да купују увозну авиотехнику. Што ће у случају победе воље над разумом бити учињено. Куповаћемо, највероватније, најјефтинију кинеску копију истог тог Ан-24 – МА-60. Тако је и са Ту-134, иако овде формално имамо домаћи аналог Superjet 100 (или Ан-148), па ће реалне могућности производње натерати домаће авио компаније да купују иностране авионе, што ће, дакле, затворити потенцијално тржиште овим моделима. Зато борба са административним идиотизмом, као и раније, остаје важан правац у обнови цивилне авио индустрије.    

_______________________________________________________________________________

   «... Постоји проблем  пласмана цивилних авиона на домаће тржиште. То остаје да се регулише у разговору са домаћим државним (или полудржавним) авиокомпанијама, којих имамо још око пет озбиљних.»

_______________________________________________________________________________

Држава је - у оквиру својих могућности и у датим околностима - учинила све да обнови комерцијалну авио-индустрију. Међутим, ту постоји један проблем – пласман на домаће тржиште. То остаје да се регулише у разговору са домаћим државним (или полудржавним) авиокомпанијама, којих имамо још око пет озбиљних.

         Освајање нове технике, као што је Superjet 100, везан је за проблеме, тешкоће и ризике. Међутим, и није баш тако. Зашто «Аерофлот», који сваке године, ко зна зашто, добија 200 милиона долара «летећих» пара, не би на себе преузео те ризике? На молбу, рецимо, главног акционара, а у интересу развоја домаће авио индустрије. 

3. Нова генерација. О престижу наше домаће авиационе школе, на најбољи начин сведочи, као и о будућности наше авиоиндустрије, пројекат борбеног комплекса «пете генерације».

Данас такву машину имају само Сједињене Државе. Американци су на овом пољу, несумњиво, далеко отишли, и то није трагедија. Тим пре што је Русија, из познатих разлога, направила десетогодишњу паузу.

Сухој ПАК-ФА

_______________________________________________________________________________

«Данашња Кина подсећа на СССР тридесетих година који је своју компетенцију неговао на бази спољних копирања.»

_______________________________________________________________________________

          Постоји ту још и извикани кинески пројекат. Кинези су такође много урадили, посебно у позајмљивању технологија и копирању образаца. О томе сведочи фамозна кинеска «пета генерација», а, у суштини, прекопирана еклектика. У Кини данас, очигледно, не постоји авиоконструкторска школа која би била у стању да одговори задацима конструисања такве машине.

          Данашња Кина подсећа на СССР тридесетих година који је своју компетенцију неговао на бази спољних копирања.

          Што се, пак, Американаца тиче, они своје огромно преимућство (не само у овој области) обезбеђују огромном количином новчаних ресурса који су неупоредиви са могућностима било ког њеног конкурента. Али ево, тих ресурса више нема и у контексту садашње кризе, највероватније их, у ближој будућности више неће ни бити. Због тога је, на пример, програм Ф-22 заустављен.

          Све то чини наше перфекционистичке планове потпуно реалним. 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари