Скопски „мајдан” пали амбасадор САД који је Ердогану приредио немире на тргу Таксим

ВАРДАРСКА ДОЛИНА ЈЕ ВАЖНА И ЗА РУСИЈУ И ЗА КИНУ - ПОНЕКАД СПАС ЕВРОПЕ КРЕЋЕ СА БАЛКАНА

Џес Бејли (лево)

• Нови амерички амбасадор Џес Бејли је стигао у Македонију недавно, тек прошле године. До тада је конструисао „мајдан” у Турској. Тајни вођа чувених нереда на тргу Таксим није се изборио са задатком, и убрзо је повучен. Сада он аранжира „таксим” у Скопљу
• За ово су издвојена озбиљна финансијска средства кроз структуру познатог Сорошевог фонда. Вишегодишњи корисник тих донација је лидер опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев, који је два пута ове године безуспешно покушао да организује државни удар у својој домовини
• Некоме у великој мери смета премијер Никола Груевски, који је на функцији од 2006. године
• Ово често бива у Источној Европи и на Балкану нарочито: долазиш на власт, потпуно проевропски и бриселоцентричано оријентисан, постајеш председник/премијер, али постепено све се више разочараваш, гледајући на Запад, и очараваш, гледајући на Исток

         Пише: Олег БОНДАРЕНКО

         Реч „Мајдан” на македонском звучи исто, само са акцентом на првом слогу: одиграо је своју  улогу више него 500-годишњи боравак садашње Македоније у саставу Отоманског царства.

         Најсиромашнија од свих југословенских република, Македонија, упркос свом моћном меном, увек је остала сиромашни рођак у породици балканских народа.

         Под овим именом, које није признато од стране Уједињених нација - званично се зове „Бивша Југословенска Република Македонија” - република не може бити примљена у Европску унију. Позиција јужног суседа је неумољива, јер се највећа покрајина Грчке са престоницом у Солуну такође зове Македонија.

         Хвала топонимији. Управо је она била одлучујући моменат дебате прошлог пролећа, о питању уласка Скопља у НАТО. Грчка као чланица Северноатлантског савеза изричито је одбила да призна под тим именом Републику Македонију.

         Почетком маја ову малу балканску државу потресло је неколико догађаја.

         Прво, највећи у последњих неколико година, упад косовских екстремиста у, трећи по броју становника македнонски град, Куманово, прећутну  албанску престноницу Македоније.

         И друго, још један покушај да се организују нереди у главном граду, резултат којих су требало да буду освојене владине зграде и извршен државни преварат. Паралелно с тим, очигледно је изазивање међуетничког сукоба, заједно са потпаљивањем антивладиних расположења.

         Пројектанти нереда одлучили су да озбиљно приступе проблему – некоме у великој мери смета премијер Никола Груевски, који је на функцији од 2006. године.

         Ово често бива у Источној Европи и на Балкану нарочито: долазиш на власт, потпуно проевропски и бриселоцентричано оријентисан, постајеш председник/премијер, али постепено све се више разочараваш, гледајући на Запад, и очараваш, гледајући на Исток.

         Такав је био бивши председник Србије, Борис Тадић, у чије време су у земљу почеле да пристижу руске инвестиције.Такав је постао и Никола Груевски.

         Још 2008. године, он је за свету сматрао сваку источноевропску политику евроатлантске мантре. Након 6 година, постао је присталица Јужног тока, сада подржава Турски ток. Уосталом, из перспективе озбиљног политичког партнерства, не постоји ништа боље од државника који се разочарао у противничког сизерена.

         Нови амерички амбасадор Џес Бејли је стигао у Македонију недавно, тек прошле године. До тада је конструисао „мајдан” у Турској.

         Тајни вођа чувених нереда на тргу Таксим није се изборио са задатком, и убрзо је повучен. Сада он аранжира „таксим” у Скопљу.

         За ово су издвојена озбиљна финансијска средства кроз структуру познатог нам Сорошевог фонда.

         Вишегодишњи корисник тих донација је лидер опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев, који је два пута ове године безуспешно покушао да организује државни удар у својој домовини.

         Први пут, у фебруару, овај покушај су осујетиле снаге безбедности, други пут, 5. маја, на главном тргу у Скопљу заправо су поновљени догађаји од 19. јануара 2014. године у Кијеву (сетите се, кад су одједном млади момци под маскама почели да засипају полицију и владине зграде „молотовљевим коктелима”)?

         За разлику од Кијева, где су на такав начин демонстрирали против „тоталитарних закона диктатора Јануковича” (закони Порошенка не само да су их потврдили већ и ојачали), у главном граду Македоније разлог је била информација да је 2011. године телохранитељ премијера наводно претукао на смрт једног младића.

         Можете ли у то озбиљно поверовати?

         Да растуре Македонију изнутра покушали су више пута - 2002. године, земља је чудом избегла грађански рат који се ширио са димећег Косова. Иронично, али тада је благовремена испорука неколико совјетских хеликоптера из Украјине омогућила македонским снагама да овај конфликт локализују са два ракетна напада по албанским терористима. Након тога је потписан Охридски споразум, који је доделио албанској мањини (15-20% од укупног броја становника) неограничена права.

         Данас се историја понавља. Нажалост, са сигурношћу се могу предвидети нове претње из Албаније и терористички напади изведени од стране Косовара. Ту су, свакако, и нови таксими и мајдани. Већ у недељу, 17. маја опозиција, упркос националној жалости за полицајцима погинулим у пуцњави са терористима, окупља све на митинг под паролом оставке владе.

         Амерички амбасадор је изразио пуну подршку „мирним демонстрантима”. Нема сумње: нереди ће бити великодушно плаћени. Исто то је било очигледно у Бугарској пре годину дана, када је за само неколико дана, до тада мало коме позната фејсбук-опозиција извела на улице Софије хиљаде незадовољних.

         На тај начин су збацили владу социјалиста, која је потписала споразум о Јужном току. Сада је уместо њих у Бугарској премијер бивши телохранитељ бившег цара Бојко Борисов, који је категорички иступао против сарадње са Москвом. Сада он, узгред буди речено, захтева оставку македонског премијера Груевског.

         Храбар човек – чак се и не плаши грађанског рата код суседа: до Софије из Скопља има нешто више од 200 км, и десетине хиљада избеглица бежаће управо тамо. Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да би се у случају активне фазе етничког конфликта у Македонији он неминовно проширио на југо-западне области Србије.

         Овај сукоб директно утиче на руске интересе у Европи. Јер управо преко Македоније и Србије сада мора проћи гасовод из Турске ка Мађарској, и покушај да се узбуни дати регион директно утиче на економске и политичке капацитете наше сарадње са ЕУ.

         Док Гаспром води преговоре са победничком Сиризом у Грчкој, наши „амерички пријатељи” праве следећи корак мало северније.

         Прочитајте пажљиво класично дело: „велика шаховска табла” је у овм случају потпуно примењива.

         Да Македонија не би постала нова Украјина или Бугарска, требало је одавно тамо почети са радом. Подржати прагматичног премијера који, уморан од европских обећања, тражи конкретне пројекте.

         Јер, Вардарска долини, или пут А-1, историјски је значајан за све оне који желе у Европу. Овом маршутом треба да буде постављена стратешка железница ка Европи из грчке луке Пиреј – кинески пројекат, који је такође у супротности са „евроатланским вредностима”.

         У ствари, то је наша борба за Европу са Вашингтоном.

         Понекад спас Европе почиње са Балканом. И о томе се говори у истом класичном делу.

         Превео: Срђан Ђорђевић