Руски и украјински историчари приближили ставове о настанку Кијевске Русије

СМАЊИЛИ РАЗЛИКЕ И ПОВОДОМ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА УКРАЈИНЕ РУСКОЈ ИМПЕРИЈИ 1654. ГОДИНЕ

Александар Чубарјан

         РУСКИ и украјински научници годинама нису могли да се сасвим усагласе поводом значајног дела заједничке историје.

         Предмет спорења била је историја староруске државе чије је седиште било у Кијеву.

         Последњи месеци ипак су довели до међусобног усаглашавања. Како је изјавио Александар Чубарјан, директор Института опште историје Руске академије наука, напредак охрабрује, мада још није све разрешено.

         „Договорили смо се – открио је Чубарјан - да заједнички став поводом настанка те првобитне државе гласи: Староруска држава је историјски простор у чијим оквирима су формирани темељи будуће руске, украјинске и белоруске државе. Ово је велика ствар јер су украјинске колеге све донедавно Кијевску Рус сматрале искључиво почетком формирања своје државности”.

         Према његовим речима, постигнута је сагласност и о томе да је староруска државност имала неколико центара око којих се формирала и да су то били: Кијев, Новгород и Москва. На тој огромној територији настали су темељи савремених држава – Русије, Украјине и Белорусије.

         Друга спорна тачка око које су макар ублажене разлике је такозвана Перејаславска Рада из 1654. године на којој је донета одлука о присаједињењу Украјине Руској империји.

         Чубарјан признаје да о том важном историјском догађају за источне Словене и даље постоје разлике, али не више тако велике као пре десетак година. На ублажавање разлика утицало је и то што су украјински историчари у међувремену објавили писма гетмана (атамана) Богдана Хмељницког.