Руска државна телевизија почела да приказује серију „Власик. Стаљинова сенка“

НИКОЛАЈ ВЛАСИК БИО НА ЧЕЛУ СТАЉИНОВОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ДУЖЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ - ДО 1952.

„Власик. Стаљинова сенка“

• На његовом уклањању радио је и Берија. У време перестројке представљан као Стаљинов лакеј и пас-чувар. Ни једну лепу реч о њему није имала ни Стаљинова кћерка Светлана Алилујева - након што је емигрирала у САД
• Наводно је Власик приликом хапшења 1952. изговорио пророчанско упозорење: ако не буде мене - неће бити ни Стаљина. И, Стаљин је кроз неколико месеци „изненада умро“
• Док Власик није ствари узео у своје руке - Стаљин имао само једног телохранитеља - Литванца Јусиса. У његовој подмосковској дачи затекао је само једног човека. У њој није било ни посуђа ни постељине. „Отац народа“ се хранио сендвичима који су довожени из Москве. Међутим, у дачи су се убрзо појавиле куварица и спремачица. И телефонска веза са Москвом
• Власик је смислио да се Стаљин и људи који га прате возе у потпуно једнаким аутомобилима, при чему су само телохранитељи знали у ком возилу ће бити шеф режима. Тај систем је касније спасио главу Леониду Брежњеву
• О Стаљину је по повратку из затвора у Москву написао: „После његове смрти се појавио израз ,култ личности’... Ако државни руководилац својим делима заслужи љубав и уважавање - шта је у томе лоше?! Народ је волео Стаљина. Он је оличавао земљу коју је водио процвату и победама...“

        ПРВИ канал руске државне телевизије почео је да емитује серијал „Власик. Стаљинова сенка“. О шефу Стаљиновог обезбеђења и његовом главном телохранитељу Николају Власику који је на том положају био од 1930. до 1952. године.

        Власика игра Константин Милованов, а у првој епизоди се приказује како се он подухватио завођења реда око Стаљина (игра га Леван Мсхиладзе). Како брине о свему: од сређивања тепиха до организације рада телохранитеља.

        За то време у Москву већ стиже из Париза агент белогардејаца који покушава да припреми нови атентат на Стаљина.

        Власик је у Стаљиново обезбеђење ушао крајем 20-их, а 1930-те је њиме руководио и дуже од 20 година био његов човек од највећег поверења. Међутим, почетком 50-их је то поверење изгубио и био ухапшен, лишен свих признања и послат у затвор.

        Наводно је Власик приликом хапшења изговорио пророчанско упозорење: ако не буде мене - неће бити ни Стаљина. И, Стаљин је кроз неколико месеци „изненада умро“.

        „Стаљинова сенка“ није посвећена само Власику. Серија се бави и самим Стаљином.

        Слична је била и тв-серија „Син Оца народа“, чији је главни јунак био стаљинов млађи син Василиј.

        „Стаљинову сенку“ је режирао Алексеј Мурадов, а продуцент је - Алексеј Пиманов.

        Серија преко Власика и Стаљина осветљава и убиство Кирова, и смрт Стаљинове жене Надежде Алилујеве, и Време терора и Велики Отаџбински рат.          

        Власик је у време перестројке представљан као Стаљинов лакеј и пас-чувар. Ни једну лепу реч о њему није имала ни Стаљинова кћерка Светлана Алилујева - након што је емигрирала у САД.

   Николај Власик

        Николај Власик се родио 22. маја 1896. године на западу Белорусије. Као мли је изгубио родитеље. Са 13 година је већ радио по грађевинама. Касније постао утоваривач у фабрици папира.

        У марту 1915-те је упућен на фронт. За храброст у борбама добио је Георгијевски крст.

        Након што је рањен постао је подофицир.

        Након збијања Октобарске револуције - прешао је на страну бољшевика. Заједно са пешадијским водом којим је командовао.

        У Стаљиново обезбеђење је ушао 1927. године.

        Дотад је Стаљин имао само једног телохранитеља - Литванца Јусиса.

        Власик је у Стаљиновој подмосковској дачи затекао само једног човека. У њој није било ни посуђа ни постељине. „Отац народа“ се хранио сендвичима који су довожени из Москве.

        У дачи су се убрзо појавиле куварица и спремачица.

        Појавила се и телефонска веза са Москвом.

        Власик је смислио да се Стаљин и људи који га прате возе у потпуно једнаким аутомобилима, при чему су само телохранитељи знали у ком возилу ће бити шеф режима.

        Тај систем је касније спасио главу Леониду Брежњеву.

        Стаљин је Власику - после смрти жене - поверио и бригу о својој деци: Светлани, Василију и усвојеном Артјому Сергејеву.

        Власик је живео у соби поред Стаљинове.

        Постепено, Власик је добио чин генерала и руководио је великом и моћном службом.

        Док га је Власик чувао, Стаљину није ни длака фалила са главе.

        Познат је случај из 1935. године када је - док су се возили чамцем - са обале по њима била отворена паљба. Власик је Стаљина заклонио својим телом, али ни један није био ни окрзнут.

        Потом се испоставило да су пуцали граничари који нису били обавештени ко ће бити у чамцу.

        Власик је организовао и безбедност учесника Теферанске конференције и за то је добио Орден Лењина, а за Јалту - Орден Кутузова I степена.

        За Постдамску конференцију добио је још један Орден Лењина.

        Власик је био оптужен да је тада из Немачке довезао коња, две краве и бика. Међутим, он је објаснио да је на тај начин само обештетио сестрину породицу којој су отели краву и коња, а старију кћерку одвели на рад у Немачку.

        Шеф совјетских тајних служби Лaврентиј Берија настојао је да се отараси Власика. Чак је било организовано да један ухапшени оптужи Власика да намерава да отрује Стаљина, али овај у то није поверовао.

        Године 1952. је био оптужен да је у дачама, у којима неко време нико није боравио, допуштао телохранитељима да праве оргије у којима је и сам понекад учествовао. На основу тих извештаја био је крајем априла 1952. смењен и премештен у један град на Уралу.

        У децембру 1952. био је ухапшен. Зато наводно што није одреаговао на оптужбу извесне Лидије Тимашук да се лекари и професори медицине који лече државни врх баве штеточинством.

        Власик је у својим успоменама написао: да она није имала никакве доказе за своје оптужбе и да је он то предочио Стаљину.

        Допао је у затвор где су га „саслушавали“ и тукли. Признао је само да је био у везама за више жена, али - само у слободно време.

        Стаљин је умро 5. марта 1953. године. Многи су уверени да би му Власик спасио и продужио живот јер је на поду даче лежао неколико сати, а нико му није прилазио у помоћ.

        Године 1955. осуђен је на 10 година прогонства, лишен генералског чина и свих признања.

        Президијум Врховног Совјета СССР га је 1956-те помиловао.

        О Стаљину је по повратку у Москву написао:

        „После његове смрти се појавио израз ,култ личности’... Ако државни руководилац својим делима заслужи љубав и уважавање - шта је у томе лоше?! Народ је волео Стаљина. Он је оличавао земљу коју је водио процвату и победама... Знао сам га веома добро и тврдим да је он живео за интересе земље и свог народа“.

        Још је додао: „Зашто му нико за живота није указао ни на какве грешке? Из страха? Или зато што грешака није било?! Иако су ме искључили из Партије и бацили у затвор - ништа лоше никада нисам помислио Стаљину. Он је већ био стар, болестан и усамљен човек... Он је за мене и даље најважнији човек према коме гајим љубав и најдубље поштовање“.

        Власик је умро у јуну 1967. године.

        Његов лични архив је одмах „покупљен“ и проглашен за државну тајну.

        Рехабилитован је тек 2000. године.