Русију још чува отпорност коју је у темеље њене државе положио Стаљин

КОРОВИН: ПОТРЕБНА НАМ ЈЕ НОВА КОНТИНЕНТАЛНА ИМПЕРИЈА БЕЗ ЛИБЕРАЛА И ЗАПАДНОГ УТИЦАЈА

* Стаљинова држава није биле марксистичка. Од Лењиновог тзв. „политичког тестамента“, Стаљин је направио потпуно супротне принципе, на шта нису престајали да се жале лењинисти и у периоду Горбачовљеве перестројке. Зато су сви покушаји да се у њој примени лењинизам доводили до њеног уздрмавања и, на крају крајева, до распада

          * Стаљинова држава је била типична држава-империја, која је стриктно поштовала геополитичка начела и права народа, градећи се на доминантним начелима социјалне правде. Таква је наша држава била на врхунцу своје моћи, таква ће бити и у будућности, упркос батргању пете колоне и либералних љубимаца власти на државним функцијама да је ослабе, очерупају и униште

Пише: Валериј КОРОВИН

        ЈОШ увек живимо у Стаљиновој, односно стаљинској држави, која је створена с таквим степеном отпорности, да нису могле да је уздрмају ни Хрушчовљеви експерименти са враћањем Лењиновим принципима, ни Горбачовљева перестројка, чак ни покушаји потпуног уништења од стране либерала из 1990-тих.

        Данас стаљинску континенталну државу уништавају либерали из 2000-тих, а резерве отпорности су на измаку.

        Потребно је ресетовање – треба нам нова континентална евроазијска империја без либерала и западног утицаја.

        Стаљин није био марксиста (не негирајући, при том, марксизам формално), чак није био ни лењиниста, али сачувао је континуитет Лењинове револуције.

        Од Лењиновог тзв. „политичког тестамента“, Стаљин је направио потпуно супротне принципе, на шта нису престајали да се жале лењинисти и у периоду Горбачовљеве перестројке.

        Стаљин је по својим ставовима био национал-бољшевик, за којег држава има вредност (за разлику од марксиста), а социјална начела праведности су недодирљива. С тим у вези, држава коју је изградио Стаљин с ослонцем на народ (а не на револуционалну класу из дела марксиста, чак не на револуционарну партију, за разлику од лењиниста) била је национал-большевичка империја.

        Такозвано „национално питање“ Стаљин је решавао у оквиру евроазијске, а не марксистичке парадигме: очување идентитета уместо растварања у котлу за претапање код марксиста; колективни субјективитет народа и народности (етноса) уместо дискретног друштва егалитаристичке народне демократије код марксиста.

        Једино што Стаљин није успео да издејствује још за Лењиновог живота – то је принцип аутономија у темељу изградње нове совјетске државе уместо „националних република“. Повинујући се Лењиновом ауторитету, Стаљин је прихватио његов модел формирањаа савеза и задржао га, што је и била темпирана бомба која је довела до распада СССР, а може и до распада РФ.

        Стаљин је користио геполитички метод у спољној политици, која је само номинално припадала марксистичкој школи теорије „међународних односа“. У стварности је то био одраз у огледалу либералне школе, у чијој основи је уместо либералне демократије био њен потпуни антипод – национал-бољшевизам.

        Али, Стаљину нису била страна ни начела реализма, али само у случајевима када нису били у супротности с геополитичком логиком. Негирање геополитике од стране Хрушчова и касније -  довело је, као што знамо, до трагичних последица. До „геополитичке катастрофе“ изражене у распаду СССР.

        Тако да Стаљинова држава није биле марксистичка, веома условно и у минималним пропорцијама садржавала је Лењинова начела изложена у „политичком тестаменту“, зато су сви покушаји да се у њој примени лењинизам доводили до њеног уздрмавања и, на крају крајева, до распада.

        Одатле и когнитивна дисонанца код совјетских марксиста, који су, простудиравши Маркса и Лењина у тероији, када подигну поглед, видели испред себе потпуно другачију реалност, с којом теоријске поставке марксизма и лењинизма нису имале никакве везе.

        Стаљинова држава је била типична држава-империја, која је стриктно поштовала геополитичка начела и права народа, градећи се на доминантним начелима социјалне правде.

        Таква је наша држава била на врхунцу своје моћи, таква ће бити и у будућности, упркос батргању пете колоне и либералних љубимаца власти на државним функцијама да је ослабе, очерупају и униште.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари