Русија се опрашта с класиком своје литературе Валентином Распутином

ВЕЛИКОМ ПИСЦУ ПОСЛЕДЊУ ПОШТУ У МОСКОВСКОМ ГРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА ОДАЛЕ ХИЉАДЕ ЉУДИ

• На почетку „перестројке” Распутин се укључио у јавну политичку борбу. Имао је доследан антилиберални став и био је против Горбачовљевих реформи. „Вама су потребни велики потреси, а нама треба велика земља” — цитирао је он руског премијера с почетка прошлог века Петра Столипина
• ПУТИН (приликом уручивања државног одликовања „живом класику”): „Романи и приповетке Валентина Григорјевича Распутина – право су откровење о карактеру руског народа. У свом раду он се увек уздиже до висина погледа на свет, враћа истински смисао појмовима као што су Родна Земља, сећање, савест, милосрђе, патриотизам”
• КИРИЛ: Припадао је оним нашим истакнутим савременицима које су још за живота сматрали класицима, уз чије књиге је одрасла не једна генерација читалаца. Стваралаштво Валентина Григорјевича је прожето великом љубављу према Русији и њеном народу
• МИНИСТАР КУЛТУРЕ МЕДИНСКИ: Захваљујући њему, учили смо се добру и праведности, самилости и правој љубави према својој земљи. Распутиново стваралаштво нам помаже да схватимо и заволимо Отаџбину - онако као што волимо најближе и најдраже људе”

         У ГЛАВНОМ православном храму Русије -  московском Храму Христа Спаситеља – хиљаде и хиљаде људи се опраштају од великог руског писца Валентина Распутина.  

         Он је за живота постао класик, његова дела су одавно постала обавезна у школском програму. С њим су волели да се друже и председник Владимир Путин и Патријарх Кирил.

         Валентину Распутину је позлило 12. марта. Он је довезен у болницу у тешком стању и касније  је пао у кому, из које није изашао. Преминуо је 14. марта, буквално неколико сати пре свог 78. рођендана.

         Распутин је рођен 15. марта 1937. године у сељачкој породици у селу Уст-Уда у Иркутској области.

         По завршетку средње школе уписао се на историјско-филолошки факултет Иркутског универзитета, а паралелно је радио у омладинском листу као повремени дописник.

         После факултета, наставио је да ради у листовима у Иркутску и Краснојарску.

         Прва Распутинова прича „Заборавио сам да питам Љошку…” објављена је 1961. године. Његова најбоља дела: „Часови француског”, „Живи и памти”, „Опраштање с Матјором”, „Воли док си жив” и „Пожар” Распутин је написао 1970-1980-тих.

         По његовим делима снимљено је шест филмова. Последњих година Распутин се бавио углавном публицистиком. Године 2004. изашла је његова последња књига „Кћи Иванова, мати Иванова”.

         На почетку „перестројке” Распутин се укључио у јавну политичку борбу. Имао је доследан антилиберални став и био је против Горбачовљевих реформи.

         „Вама су потребни велики потреси, а нама треба велика земља” — цитирао је он руског премијера с почетка прошлог века Петра Столипина, у говору на I Конгресу народних депутата СССР.

         Године 2012, као члан Патријаршијског савета за културу, Распутин није остао по страни када се догодио инцидент с групом Pussy Riot.

         Писац се заложио за кривично гоњење учесница „панк-молебана” у Храму Христа Спаситеља, објавивши саопштење културних радника „Савест ми не да да ћутим”.

         „Уверени смо да екстремисткиње које се налазе под истрагом, које су се свесно изругивале над православном вером, православном светињом и осећањима православних верника, треба да сносе одговарајућу кривичну одговорност у складу с учињеним” — наводило се у писму.

         У пишчевом завичају, у Иркутској области, 16. марта проглашен је дан жалости.

         Председник Русије Владимир Путин се данас у Храму Христа Спаситеља опростио од Распутина.

         Шеф руске државе је положио цвеће на сандук са пишчевим телом, изразио је саучешће и кратко поразговарао са његовим рођацима.

         По речима портпарола руског председника, Дмитрија Пескова, Путин искрено жали због смрти писца, пошто га је добро познавао.

         „Председник је поштовалац уметничког талента Валентина Распутина и увек ће памтити дугеи дубоке разговоре с њим” - истакао је Песков.

         Пре две године, уручујући писцу државно одликовање за изузетан допринос у друштвеној области, Путин је нагласио да су „романи и приповетке Валентина Григорјевича Распутина - право откровење о карактеру руског народа”.

         „У свом раду он се увек уздиже до висина погледа на свет, враћа истински смисао појмовима као што су Родна Земља, сећање, савест, милосрђе, патриотизам” - казао је Путин и додао да су судбине Распутинових хероја фасцинантне.

         Поглавар Руске православне цркве Кирил, који ће сутра служити опело Валентину Распутину, са жалошћу је примио вест о његовој смрти.  

         „Почивши је припадао оним нашим истакнутим савременицима које су још за живота сматрали класицима, уз чије књиге је одрасла не једна генерација читалаца.

         Стваралаштво Валентина Григорјевича је прожето великом љубављу према Русији и њеном народу.

         Он је био прави уметник речи, који је дубоко осећао лепоту и снагу руског националног духа” — рекао је поглавар РПЦ. 

         По његовим речима, цео свој живот писац је посветио служењу истини, коју је спознао у православној цркви.

         „Последњих година Господ је оптеретио покојника тешким искушењима везаним за губитак најмилијих, као и озбиљном болешћу.

         Али, он се трудио да све подноси мушки, са правим хришћанским стрпљењем и смиреношћу, сачувавши веру у премудри промисао Божији” — нагласио је руски патријарх. 

         Он је такође истакао да је примио вест о смрти Валентина Распутина „с дубоким жаљењем”, пошто су их везивали „лични топли односи”. 

         „Отишао је Валентин Распутин, велики руски писац, човек који је волео, истински патриота.

         Многи од нас су одрасли уз књиге Валентина Григорјевича.

         Захваљујући њему, учили смо се добру и праведности, самилости и правој љубави према својој земљи” — наводи се у телеграму министра културе РФ Владимира Мединског. 

         По његовом мишљењу, „Распутиново стваралаштво нам помаже да схватимо и заволимо Отаџбину онако као што волимо најближе и најдраже људе”. 

         „Одлазак Валентина Распутина је велики губитак за целу руску културу. Желим да изразим најдубље и најискреније саучешће рођацима и најмилијима Валентина Григорјевича. Тугујем заједно са вама. Вечнаја и светлаја памјат!” — наводи се у телеграму министра културе Русије. 

          Губернатор Иркутске области, Сергеј Јерошћенко, који је прогласио дан жалости у тој области због пишчеве смрти, истакао је да је то „велики губитак, како за целу земљу, тако и за свет”. 

          „Валентин Григорјевич је био човек који је имао велику грађанску одговорност, њега су бринула питања очувања духовности, целовитости Русије. Изгубили смо великог човека. Он је био јединствен по нечувеној једноставности, способности да види и филозофски доживи свакодневне ствари. Његове омиљене речи су биле – треба имати савест која не даје могућност да се одступи” - нагласио је губернатор. 

          Сахрана ће бити одржана 19. марта у Иркутску, у Знаменском манастиру. Валентин Распутин је у тестаменту изразио жељу да буде сахрањен поред кћерке Марије, која је 2006. године погинула у авионској несрећи.