Русија ће до 2025. направити атомски мотор за васионске бродове

ЗА ДУЖЕ КОСМИЧКЕ МИСИЈЕ – ЗА ЛЕТ ДО МАРСА – НИСУ ДОВОЉНЕ НИ НАЈМОЋНИЈЕ СОЛАРНЕ БАТЕРИЈЕ

• Енергетски потенцијал Међународне свемирске станице — 110 киловата — обезбеђују соларне батерије површине 17 на 70 метара. Али, за интерпланетарне мисије с људском посадом, на пример на Марс, потребна је знатно озбиљнији енергетски ресурс какав не могу да обезбеде само соларне батерије. Потребне мегавате у будућности могли би да обезбеде атомски или нуклеарни мотори, на чијем конструисању тренутно раде предузећа Росатома (руска државна корпорација за нуклеарну енергију)
• Атомски реактор за будући мотор треба да буде готов до 2017. године. Главна организација за прављење мотора је државна корпорација Центар Келдиша. А транспортни модул намерава да прави ракетно-космичка корпорација Енергија
• На атомским моторима за васионске бродове активно су радили и СССР и США у прошлом веку: Американци су обуставили пројекат 1994. године, а СССР свој 1988.

         РУСИЈА планира да до 2025. године направи модел васионског брода или сателита са атомским мотором.

         Одговарајући радови предвиђени су нацртом Федералном космичког програма за 2016–2025. годину (ФКП-25), који је Роскосмос (руска државна корпорација за космичке активности) послао на усаглашавање надлежним министарствима.

         Атомски мотор ће се правити у оквиру експериментално-конструкторског пројекта „Нуклон“

         А „Нуклона“ предвиђа прављење експерименталног брода који ће бити спреман за летачка испитивања до 2025. године (операције везане за лансирање и летачко „уходавање“ нису предвиђене нацртом ФКП-25).

         Атомски мотори се сматрају најперспективнијим изворима енергије будућности у свемиру приликом планирања великих интерпланетарних експедиција. 

         Енергетски потенцијал Међународне свемирске станице — 110 киловата — обезбеђују соларне батерије површине 17 на 70 метара. Али, за интерпланетарне мисије с људском посадом, на пример на Марс, потребна је знатно озбиљнији енергетски ресурс какав не могу да обезбеде само соларне батерије. Потребне мегавате у будућности могли би да обезбеде атомски или нуклеарни мотори, на чијем конструисању тренутно раде предузећа Росатома (руска државна корпорација за нуклеарну енергију).

         Медији су раније наводили да Научно-истраживачки и конструкторски институт за енергетске технологије (НИКИЕТ, саставни део Росатома) планира да до 2017. године изгради атомски реактор за будући мотор. Главна организација за прављење мотора је државна корпорација Центар Келдиша. А транспортни модул намерава да прави ракетно-космичка корпорација Енергија. 

         Године 2010. пројекат атомског мотора за васионске бродове одобрила је комисија за модернизацију и технолошки развој руске привреде — назив пројекта је „Прављење транспортно-енергетског модула на бази атомског мотора мегаватне класе“.

         — Сви радови на атомском мотору одвијају се у складу с предвиђеним роковима. Можемо са великом дозом сигурности да кажемо да ће радови бити завршени у року предвиђеним наменским програмом“ — истиче директор департмана за комуникације државне корпорације Росатом Андреј Иванов.

         — У последње време у оквиру пројекта завршене су две веома важне фазе: направљена је уникална термичка конструкција, која обезбеђује радну способност у условима високих температура, великих градијената температура и високе дозе зрачења. Такође, успешно су завршена технолошка испитивања кућишта реактора будућег космичког мотора. У оквиру тих испитивања кућиште је подвргавано притиску изнад атмосферског и вршена су 3D-мерења у зонама главног метала, кружног завареног споја и конусног прелаза.

         На атомским моторима за васионске бродове активно су радили и СССР и США у прошлом веку: Американци су обуставили пројекат 1994. године, а СССР 1988.

         Обустављању је умногоме допринела чернобиљска катастрофа, која је изазвала негативно јавно мњење о коришћењу атомске енергије. Уз то, испитивања атомских мотора у свемиру нису се увек завршавала срећно: 1978. године совјетски сателит „Космос-954“ ушао је у атмосферу и распао се, разбацавши хиљаде радиоактивних делића на територији површине 100 хиљада квадратних километара у северозападним деловима Канаде.

         Совјетски Савез је исплатио Канади одштету већу од 10 милиона долара.

         У мају 1988. су две организације — Федерација америчких научника и Комитет совјетских научника за свет против нуклеарне претње — изнеле заједнички предлог о забрани коришћења атомске и нуклеарне енергије у свемиру. Тај предлог није довео до неких формалних последица, али од тада ни једна земља није извела лансирање сателита са нуклеарним моторима.

         — Пројекти као што је прављење атомског (нуклеарног) мотора треба да буду уклопљени у пројекте већих размера, да би било у потпуности јасно за шта тачно правимо тако снажне изворе — каже Андреј Јонин, дописни члан Руске академије за космонаутику „Циолковски“. —

         Јасно је да су атомски мотори потребни само за експедиције у далеки космос. Зато пре него што почне прављење таквог мотора треба јасно одредити циљеве — куда и када ћемо летети. Финансирање таквих радова ван контекста најчешће се испоставља као бесмислено: данас покренемо такав пројекат, а сутра га обуставимо.