Руси су нација реванша за геополитичку катастрофу са почетка Деведесетих

НАЈУСИЈАНИЈЕ ГЛАВЕ СУ ЗБОГ СУ-24 ТРАЖИЛЕ НАПАД НА ИСТАНБУЛ, АЛИ РУСИЈА ИМА ВАЖНИЈЕ ЗАДАТКЕ

Борис Јељцин, Станислав Шушкевич и Леонид Кравчук стављају потписе на ликвидацију СССР

• Савремено руско друштво је нација реванша, реванша за геополитичку катастрофу 1991–1993. Ми поново желимо да живимо у моћној држави. То право су нам одузели, без да су тражили нашу сагласност
• Значајан део великих предузетника, државних функционера и средње класе дефинитивно се заглавио у 90-тим. Њих у Русији има 1, можда 1,5 одсто, али они још увек много тога одређују. За њих су профит и лично благостање по било коју цену и даље главна и једина идеологија. А приче о историјском реваншу изазивају само потпуно неразумевање или злобни подсмех
• Те персоне дефинитивно треба мењати, и што пре, то боље. Њихово налажење на врху друштвене пирамиде је апсолутно неприхватљиво у контексту историјског момента. Најбоље је да то уради сама власт којој смо делегирали одговарајућа овлашћења на изборима. Много горе би било да тај неконтролисани процес крене одоздо

         Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

         СЛУЧАЈ са Турском и руским Су-24 главна је тема последњих дана. Озбиљни аналитичари и обични корисници друштвених мрежа изанализирали су ситуацију до танчина, детаљно размотривши војне, геополитичке, економске и остале аспекте будућих руско-турских односа, судбину Курда, Туркомана - народа турског порекла који живи у Сирији и Ердогановог режима. 

         Најусијаније главе су чак захтевале напад на Истанбул. Странице на друштвеним мрежама запљуснуо је талас порука „православних фундаменталиста и активиста“ који су се појавили ниоткуда. Либерална публика се поново жалила, помешавши адекватну одмазду са жељом за самоизолацијом.

         Руско друштво се, као и у случају с Кримом, ујединило пред спољном претњом. И не ради се само о томе да Руси у рату своје не остављају у невољи.

         Све је много дубље. Савремено руско друштво је нација реванша, реванша за геополитичку катастрофу 1991–1993. Ми поново желимо да живимо у моћној држави. То право су нам одузели, без да су тражили нашу сагласност.

         Прво су три другара потписала некакав папир о ликвидацији СССР, а потом је један од њих приредио показно тенковско гађање парламента у центру Москве. Као последица тога, држава се распала, а много велике делове највредније имовине привремено су приграбиле криминалне и полукриминалне групе.

         Моћну државу свако од наших 86 одсто (удео Руса у становништву РФ) замишља на свој начин. Ми смо, заправо, веома различити. Црвени тугују за СССР-ом, сећајући се Стаљинове модернизације и велике победе 1945. године, бели и монархисти – за царском империјом, сећајући се Скобељева и Јермолова.

         Евроазијци се сећају златног века владавине Бату-кана и његових наследника, сматрајући да само ново словенско-туранско јединство народа бившег СССР може да створи нову империју и спречи да постсовјетски простор прогутају Запад или Кина која је у експанзији.

         Лажних ставова у том питању нема. У историји Русије и Евроазије било је различитих периода. И све патриотске тачке гледишта у складу су са линијом јачања државе, а то је најважније. 

         Штавише, за судбину земље можемо да не бринемо. Ми смо нација реванша, а то значи да бар своју тајгу никоме нећемо дати. Више се не поставља питање шта ће бити с Отаџбином и нама. И то је, наравно, добро.

         Међутим, значајан део великих предузетника, државних функционера и средње класе дефинитивно се заглавио у 90-тим. Њих у Русији има 1, можда 1,5 одсто, али они још увек много тога одређују. За њих су профит и лично благостање по било коју цену и даље главна и једина идеологија. А приче о историјском реваншу изазивају само потпуно неразумевање или злобни подсмех.

         Те персоне дефинитивно треба мењати, и што пре, то боље. Њихово налажење на врху друштвене пирамиде је апсолутно неприхватљиво у контексту историјског момента.

         Најбоље је да то уради сама власт којој смо делегирали одговарајућа овлашћења на изборима. Много горе би било да тај неконтролисани процес крене одоздо.

         Ја имам апсолутно тржишно оријентисан. Разумно економско понашање, чак и жудња за богаћењем у постиндустријском друштву дефинитивно су плус, а не минус.

         Али, историјски реванш је старији и нешто што је историјски важније.