Решетњиков: Поводом маневара ратних флота Кине и Русије закључке нека извлаче - Американци

АЗИЈСКО-ПАЦИФИЧКИ РЕГИОН ВЕЋ ПОСТАО ГЛАВНО ПОПРИШТЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ КОНФРОНТАЦИЈЕ У 21. ВЕКУ

• Маневри у Јужном Кинеском мору су плод прогресивног развоја наших партнерских односа са Кином који су на прилично високом нивоу. Али, то је и одговор, пошто Американци делују у том региону. Они сада у Јужној Кореји постављају ракете ПРО. Реално, произлази да су маневри и одговор иако наше руководство те вежбе није планирало као одговор
• Учествовање у тим вежбама веома је корисно зато што наше искуство у дејствима у јужним морима није велико. Ми смо северна земља, а Црно море је - затворено море. Ми смо готово били принуђени да током последњих 20 година одемо из Средоземља. Појавили смо се тек у вези са Сиријом. То што сада активно чинимо на југу - то је веома важно и за нашу војно-поморску флоту, за стицање искуства, не само ради геополитике
• Недавно смо у Институту за госта имали председника Заједничке комисије начелника штабова пакистанске армије. Регистровао сам да смо говорили истим језиком. Чуо сам од њега овакве речи: „За нас је крајње неповољан униполарни свет. Ми не желимо да свет буде униполаран. Ми чекамо да Русија постане апсолутно независан фактор светске политике. Она треба да буде водећа сила у геополитици“. А то је говорио представник руководства земље о којој говоримо као о „савезнику САД“

        РУСИЈА и Кина изводе заједничке вежбе у Јужном Кинеском мору. По мишљењу експерата, то потврђује напредовање стратешког партнерства двеју држава. Међутим, Азијско-Пацифички регион већ постаје главно поприште геополитичке конфронтације са САД.

        Директор Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), Леонид Решетњиков, говорио је у емисији телевизије Царград „Руски одговор“ о могућностима стратешког партнерства Русије и Кине и новој платформи геополитичке конфронтације XXI века.

        Водитељ Александар АФАНАСЈЕВ: Заједничке вежбе Русије и Кине почеле су у Јужном Кинеском мору 12. септембра, са применом површинске и подводне флоте, а биће изведене и спасилачке операције. Према подацима кинеске стране, ове вежбе биће интензивније од свих претходних. Треба истаћи да ће се увежбавати заузимање острва и контрола над њима. Да ли је то наш наклон према Кини? „Ви нас подржавате у једном, а ми вас подржавамо у питању о Јужном Кинеском мору“?

        РЕШЕТЊИКОВ: Ми смо стратешки партнери и те вежбе показују да се наши односи прогресивно развијају. Истина, у том региону такви догађаји одвијају се паралелно. Сједињене Америчке Државе паралелно покушавају да учврсте своје позиције у њему - оне су се тамо веома учврстиле, на пример у Вијетнаму, а покушавају да се учврсте и у другим земљама. Због тога изгледа прилично примитивно верзија да је то „одговор“.

        Ја бих рекао да је то прогресиван развој наших партнерских односа са Кином. Ти односи се налазе на прилично високом нивоу. Али, то је и одговор, пошто Американци делују у том региону. Они сада у Јужној Кореји постављају ракете ПРО. Реално, произлази да је одговор. Ипак, не мислим да је наше руководство те вежбе планирало као одговор. Ми смо кренули са тим вежбама, али у оквирима прогреса у развоју наших односа са Кином - а Американци нека изводе закључке.

        АФАНАСЈЕВ: Да ли ће Азијско-Тихо-океански регион реално постати главно поприште геополитичке конфронтације у XXI веку?

        РЕШЕТЊИКОВ: Он то већ постаје. Имамо информацију да се председник Обама обратио Стејт Департману и дао налог да се размотри смањење броја приоритета, односно, тиме је признао да САД немају капацитете за рад на свим приоритетима спољне политике, које је Стејт Департмент био планирао за његов други председнички мандат. Али, истовремено је указао да Тихо-океански регион остане приоритет. Произлази да приоритете треба преполовити. У низу региона Американци ће само демонстрирати заставу, не више од тога.

        АФАНАСЈЕВ: Можда, у Европи?

        РЕШЕТЊИКОВ: Да, у Европи делимично. У Африци, Латинској Америци, неким земљама Азије.

        АФАНАСЈЕВ: А у Атлантско-тихо-океанском регону (АТР) - неће?

        РЕШЕТЊИКОВ: У АТР - не, из разумљивих разлога. Разлог је оно што је ових дана говорено о нафти. Ипак, најважнији разлог је Кина која стално повећава своје моћи и снаге. А Кина, као што знамо и видимо, генерално, никада није планирала експанзију на север.  

        АФАНАСЈЕВ: Интровертна земља...

        РЕШЕТЊИКОВ: Да, интровертна. Али, ако се она некуд и померала, онда је то био само југ. И сада се Кина помера управо у том правцу. И САД схватају да, ако се Кина учврсти у том региону као водећа сила, као домаћин, онда она бије по веома важним тачкама интереса олигархије која Сједињене Државе користи као инструмент. А то је - озбиљан простор конфронтације.

        Рекао бих да је наше учествовање у тим вежбама веома корисно зато што наше искуство у дејствима у јужним морима није велико. Ми смо, ипак, северна земља, Црно море је - затворено море. Ми смо готово били принуђени да током последњих 20 година одемо из Средоземља. И ето, појавили смо се тек у вези са Сиријом. То што сада активно чинимо у јужним правцима, значајним правцима за транспорт, за Пут свиле, за све маршруте - то је веома важно и за нашу војно-поморску флоту, за стицање искуства, не само ради геополитике.

        АФАНАСЈЕВ: Сем вежби на мору, Русија и Кина и остале земље почеле су вежбе на копну у оквиру организације ШОС, ту су и Киргизија и Казахстан. Такође ми веома важним изгледа сигнал: не само да су то догађаји у истом дану, него и по опсегу Евроазије. То је југоисточна граница Евроазије, а Киргизија је такође кључни регион у самом центру континента.

        РЕШЕТЊИКОВ: Наши телевизијски гледаоци виде чињеницу да су Сједињене Државе - наш главни конкурент и опонент, да их веома брине појављивање нових међународних организација. Наравно, постоји БРИКС и веома много се чини да се он ослаби, да се од њега отргну неке земље. И, наравно, постоји и ШОС - као нова организација способна да ојача линију за одупирање експанзији Сједињених Држава. А то што је ШОС постао још активнији (након ступања у ту организацију нових земаља, захваљујући позицији Русије и председника Путина) - то их још више брине. Појављују се неке земље које они уопште не би желели да виде у новим међународним организацијама (конкретно имам у виду Иран, Индију, Пакистан и тако даље), од којих они неке сматрају за неоспорне савезнике Сједињених Држава.

        АФАНАСЈЕВ: Произлази да двоструким вежбама у Јужном Кинеском мору и у Киргизији ми потискујемо (првенствено геостратешки) Сједињене Државе из срца Евроазије - где им, заправо, и није место...

        РЕШЕТЊИКОВ: Потискујемо - то је помало оптимистички. Ипак, заустављамо напредовање, стварамо услове у којима се они више не осећају сигурним и спремним да наставе да проширују своје планове у освајању тог региона.

        Обратите пажњу на земљу као што је Пакистан. Недавно смо код нас у Институту примили председника Заједничке комисије начелника штабова пакистанске армије и ја сам регистровао да смо говорили истим језиком. Чуо сам овакве речи: „За нас је крајње неповољан униполарни свет. Ми не желимо да свет буде униполаран. Ми чекамо да Русија постане апсолутно независан фактор светске политике. Она треба да буде водећа сила у геополитици“. А то је говорио представник руководства земље о којој аутоматски, без размишљања, говоримо као о „савезнику Сједињених Америчких Држава“.

        АФАНАСЈЕВ: Да, још од совјетских времена.

        РЕШЕТЊИКОВ: Да, од совјетских. Не би било чудно да је то рекао индијски представник или кинески. Али, то је говорио човек који је, судећи по свему, чак студирао на војној академији у Сједињеним Државама. То је био јасан, искрен и убедљиво изражен геополитички став Пакистана: „Ми желимо да упоредо са Кином Русија игра водећу улогу у свету, а не само Сједињене Америчке Државе“.

        Превела Ксенија Трајковић