РЕШЕТЊИКОВ: Обама није самосталан у потезима које вуче поводом Сирије

ДИРЕКТОР РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА

О ОДНОСУ СНАГА У СВЕТУ ПОВОДОМ СИРИЈЕ

Леонид Решетњиков

• Могло би се рећи да Русија фактички сатерује САД у ћошак у тој шаховској игри, озбиљној шаховској игри. Сатерује их својим чврстим и принципијелним ставом и својим предлозима
• Владимир Путин је Обами ипак пружио руку, руку помоћи. Тешко се отети утиску да се идеја бомбардовања не свиђа превише ни самом Обама. На то га, по свему судећи, терају одређене силе, одређени кругови у САД који суштински и владају том земљом
• Путинов предлог да се хемијско оружје Сирије стави под контролу Уједињених Нација - то и јесте својеврсни гест пружене руке. Изволите, господине Обама, добитниче Нобелове награде за мир, ево прилике да заиграте и на мирољубивом терену, а не само на војном
• Не смемо, међутим, да се опуштамо иако су Русија и друге силе у Европи, па и самим САД, успеле да прикоче кретање званичног Вашингтона ка агресији
• Сва прича о бомбардовању Сирије, све перипетије у америчкој елити и Обамино грозничаво трагање за излазом говоре да он није потпуно самосталан. То што он наставља да говори о могућности, чак о неопходности ограничених удара, сведочи да се ту не ради само о чувању образа - рекли, па порекли - него ипак о томе да су одређени кругови у САД и неким савезничким државама  поставили циљ и да ће тај циљ покушавати да остваре
• Русија мора бити и на то спремна! Није без разлога што су ових дана одржани маневри наше ескадре у Медитерану. Та ескадра је увежбавала борбена дејства у случају да буде нападнута

        СИТУАЦИЈА у Сирији развија се умногоме неочекивано и нетрадиционално - оценио је директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков.

        Директор РИСИ је о улози Русије и односу снага у свету поводом Сирије рекао:

        „Присетимо се ситуације у Ираку, Либији и Авганистану. Тамо су САД унапред објављивали своје намере и одмах их извршавали. Американце у случају тих земаља ништа није заустављало. Сада видимо да ситуација иде у другом правцу. САД и неки њихови савезници почињу мало да коче. Почињу да траже варијанте како да изађу из овакве ситуације.

        О чему се ту ради? Прво што пада у очи реакција у самим Сједињеним Државама и другим земљама њиховим савезницима.  Имам у виду реакцију јавности и политичара, реакцију која говори да већина не жели рат у Сирији, да не жели директно учешће САД нити бомбардовање.

        Ја бих то расположење јавности у САД и поменутим земљама повезао, пре свега, са ставом Русије. Са оним што предузимају Русија као држава и њен председник.

        Треба обратити пажњу на чињеницу да је председник Путин на себе преузео много тога у сиријском конфликту. Може се рећи да је практично он иницијатор многих идеја, контролор њиховог извршења и покретачка снага која помаже да се то оствари.

        Ако се има то у виду, могло би се рећи да Русија фактички сатерује САД у ћошак у тој шаховској игри, озбиљној шаховској игри. Сатерује их својим чврстим и принципијелним ставом и својим предлозима. Посебно последњим предлогом да се под међународну контролу ОУН ставе складишта хемијског оружја сиријске армије.

        САД су већ приморане да маневришу, да одступају, да дају нове изјаве, да одлажу заседање Конгреса на којем је требало да армији САД буде одобрено бомбардовање Сирије.

        Рекао бих да ми, у извесној мери, не сатерујемо у угао Обаму, већ управо његове Сједињене Државе.

        Могло би се рећи да је Владимир Путин самом Обами пружио руку, руку помоћи. Тешко се отети утиску да се идеја бомбардовања не свиђа превише ни самом Обама. На то га, по свему судећи, терају одређене силе, одређени кругови у САД који суштински и владају том земљом.

        Путинов предлог да се хемијско оружје Сирије стави под контролу Уједињених Нација - то и јесте својеврсни гест пружене руке. Изволите, господине Обама, добитниче Нобелове награде за мир, ево прилике да заиграте и на мирољубивом терену, а не само на војном.

        Председник САД у овом тренутку је - у одређеној мери, мада не у потпуности - прихватио ту руку и тај гест. Тако се појавила извесна шанса да се опасност - ако не баш у потпуности ликвидира - макар добије време да се претња одложи и израде нови предлози и иницијативе о Сирији.

        Али, овде постоји једно велико „али“. Сва ова прича о бомбардовању Сирије, све перипетије у америчкој елити и Обамино грозничаво трагање за излазом говоре да он није потпуно самосталан. То што он наставља да говори о могућности, чак о неопходности ограничених удара, сведочи да се ту не ради само о чувању образа - рекли, па порекли - него ипак о томе да су одређени кругови у САД и неким савезничким државама  поставили циљ и да ће тај циљ покушавати да остваре.

        Ми морамо бити спремна и на то. Русија мора бити спремна! Није без разлога што су ових дана одржани маневри наше ескадре у Медитерану. Та ескадра је увежбавала борбена дејства у случају да буде нападнута.

        Треба имати у виду и то да не смао неки амерички авезници из НАТО, већ и земље као што су Саудијска Арабија и Катар, настављају да раде на компликовању ситуације у Сирији. Да чине све да се тамо заоштри грађански рат. Машу петро-доларима, нуде огроман новац онима који се одлуче да бомбардују и да се умешају у конфликт.

        Последњи подаци говоре да је Саудијска Арабија упутила више хиљада бојовника на територију Сирије, укључујући и самоубице опасане екплозивом који ће активирати у квартовима Дамаска и другим градовима Сирије.

        Сви говоре о хемијској провокацији и нападима хемијским оружјем. Читав свет је револтиран. САД су револтиране. А зашто ни Запад ни саме САД нису револтирани због масовног терора бојовника?! Због тога што терористи стално активирају бомбе и аутомобиле-бомбе у масама људи по улицама и испред државних установа које посећују обични грађани? Због експлозија од којих гину десетине и десетине, ако не и стотине људи!

        Нико то не осуђује и не поставља питање: зашто се на тако зверски начин ратује и откуд толики масовни терор? Нико не осуђује бојовнике!

Сви дижу ларму када падне ракета и говоре да је то зверство, као да је нису сами бојовници испалили. А зар нису зверства терористички напади који се редовно дешавају у Сирији и који су већ однели стотине, ако не и хиљаде живота?!

        То је далеко више него што је настрадало од те провокације са хемијском ракетом коју су, иначе, организовали сами бојовници! А то питање нико не поставља.

        Не смемо да се опуштамо иако су Русија и друге силе у Европи и самим САД успеле да прикоче кретање званичног Вашингтона ка агресији.

        Русија треба и даље да се непоколебљиво држи линије тражења мирољубивог решења и компромиса, да на том плану активно ради са друштвеним и политичким снагама у Француској, Енглеској, Немачкој и САД. Тиме сеу се и бавили наши парламентарци и политичари. Са тим снагама треба успостављати контакте, водити дијалог и чинити заједничке напоре да се осујети започињање рата широких размера на Блиском Истоку“.                      

        Превео Горан Шимпрага