Путин „ратује“ против оних на Западу којима се диве либерали у руској влади

ПУТИН ПОД ПРИТИСКОМ ДА УКЛОНИ ЛИБЕРАЛЕ ИЗ ВЛАДЕ

И ЗАПОЧНЕ - НОВУ ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈУ (2)

Руски председник са новинаром Bild-а

• Економијом и финансијама Русије управљају искључиво марионете светске финансијске елите. И то марионете које не виде никакву перспективу за Русију као независну државу. То су марионете које чак и у тоалет иду само уз дозволу ММФ
• А Путин се - што је потврдио и његов интервју немачком високотиражном дневном листу Bild - обраћа људима који су кренули у смртну борбу против глобалне финансијске елите
• Засад се овај проблем може решити без крвопролића. Али, ако се тренутна подела (у којој се политичко руководство ослања на једну од супротстављених страна у светској елити, а економско - на другу) ускоро не оконча - Русију очекују крајње тешка времена

Пише: Михаил ХАЗИН

        ПУТИНОВ интервју немачком дневном листу Bild, који је дао пре недељу дана, може да вам се свиди или не. Руски читалац га може разумети или, напротив, не разумети. Али, у њему је огромним словима написано да се Путин обраћа неким људима на Западу - са некаквим предлозима.

        Ти предлози могу бити адекватни или, напротив, неадекватни, али савршено је очигледно да их Путин не баца у ветар, већ да схвата, да они ипак до некога допиру...

        Чини се да западни свет делује усаглашено и да прилично јасно (на пример, кроз говоре Барака Обаме) показује Путину (и Русији) „где му је место“.

        Реч „Хаг“ се увек не чује (у односу на руског председника), али у односу на неке друге - прилично често.

        Да, Путин успева да натера неке од западних лидера да сарађују, али њему свим силама објашњавају да су то све једнократне акције, које не могу утицати на ситуацију у целини. Зашто је то тако?

        Ево зашто...

        Данас живимо у оквирима финансијског система чији су темељи постављени на Бретон-Вудској конференцији 1944. године. Његова суштина је била у томе да се креирају институције које би обезбедиле стабилност (и експанзију) зоне оптицаја америчког долара, који је требало да постане главна валута западне економије.

        Такве институције су постале Светска банка (развојна агенција), Међународни монетарни фонд (у ствари банка, створена за кредитирање држава) и GATT, Генерални споразум о царинама и трговини, сада преименован у СТО (усмерена на борбу против присталица економског сепаратизма).

        Међутим, једна битна институција није формирана. Тачније, одговарајуће функције контроле над прометом и емисијом долара у свету придодате су већ постојећој институцији - Федералним резервама САД.

        То је било врло једноставно. Не пишем подробније о томе управо зато што смо исувише почели да се „уклапамо“ у нову реалност, зато што управљају економијом искључиво марионете светске финансијске елите. И то марионете које не виде никакву перспективу за Русију као независну државу.

        То су марионете које чак и у тоалет иду само уз дозволу ММФ.

        То је разлог што Путина - они којима се обраћа - третирају као лицемера. А како би другачије?

        Он се са предлозима обраћа људима који су кренули на смртну борбу против глобалне финансијске елите, али све праве полуге управљања економијом и финансијама у његовој земљи задржавају штићеници светске финансијске елите!

        Стога се из свега може извући закључак: Русија је са својом садашњом елитом осуђена на изолацију. Главна светска питања биће решавана мимо ње.

        Зато што светска финансијска елита органски не подноси Путина, а њихова алтернатива - „нови изолационисти“ - не верује Путиновом окружењу, јер тачно знају да они раде за крупни капитал и да се стога не може превише веровати ни самом руском лидеру.

        С њим би они, у другим околностима, радо сарађивали, о чему сами такође директно говоре.

        Ако Путин оде - то неће решити проблем. Јер, ако на његово место дође представник западних финансијера, ми ћемо постати „пашњак“ за оне који ће о нашем трошку покушати да изађу из кризе. А ако дође присталица „изолационизма“, он ће тек морати да чисти државни апарат.

        Засад се овај проблем може решити без крвопролића. Али, ако се тренутна подела (у којој се политичко руководство ослања на једну од супротстављених страна у светској елити, а економско - на другу) ускоро не оконча, очекују нас крајње тешка времена.

        Уосталом, исто очекује и организаторе такве ситуације јер им нико неће опрости последице.

        Превео: Срђан Ђорђевић