Прилепин: Оно што ће заменити Минск-2 изненадиће цео свет, зато се са тим и не жури

КАДА БИ У УКРАЈИНИ БИЛО ПОШТЕНИХ ИЗБОРА, ЗАХАРЧЕНКО БИ ПОСТАО ЊЕН ПРЕДСЕДНИК

Захар Прилепин и Александр Захарченко

• „Обратите пажњу: ако је раније ,цивилизовани свет’ уводио санкције (против Русије и Донбаса) за све и свашта, сада када је Москва признала пасоше и друга документа ДНР и ЛНР - тишина. Још су две републике одједном преузеле 40 највећих предузећа Донбаса и опет - тишина. Навикли се. А и на друго ће се навикнути. У томе и јесте био смисао споразума постигнутих у Минску“
• „Ово што се догађа у Донбасу, примарно је - наглашава Захар ПРИЛЕПИН - устанак руског народа који није желео да се даље игра јереси украјинства и да „иде у Европу“ у којој ни нас ни Украјинце нико не сматра Европљанима и не чека нити ће чекати“
• „У Чеченији су вехабије били градска герила, а у Донбасу смо партизани били ми. Сада су се снаге донекле изравнале, али Кијев и даље има 3-4 пута више и војника и војне технике. Украјина ипак неће победити. Зато што је правда на нашој страни“

        СВЕТСКИ познати руски писац средње генерације Захар Прилепин - који је и саветник председника Доњецке Републике Александра Захарченка и заменик командира једног елитног батаљона армије ДНР - рекао је да долази време када ће оно што ће заменити Минск-2 „изненадити цео свет“.

        У интервјуу високотиражном московском дневном листу „МК“, додатно је објаснио и нагласио:

        „Оно што ће заменити минске споразуме заиста ће крајње изненадити цео свет. Са тиме се не жури управо зато да изненађење не би било прејако. Обратите пажњу: ако је раније ,цивилизовани свет’ уводио санкције (против Русије и Донбаса) за све и свашта, сада када је Москва признала пасоше и друга документа ДНР и ЛНР - тишина. Још су две републике одједном преузеле 40 највећих предузећа Донбаса и опет - тишина. Навикли се. А и на друго ће се навикнути. У томе и јесте био смисао споразума постигнутих у Минску“.

        Прилепин је 90-их година ратовао у Чеченији, а сада је - упитан да ли је рат између Донбаса и Украјине грађански рат, рат за независност, рат за Руски свет или једна од етапа Трећег светског рата - одговорио овако:

        - Има свега тога у ономе што се догађало и што се догађа. Ипак, то је примарно устанак руског народа који није желео да се даље игра јереси украјинства и да „иде у Европу“ у којој ни нас ни Украјинце нико не сматра Европљанима и не чека нити ће чекати. Иначе, у Чеченији су вехабије били градска герила, а у Донбасу смо партизани били ми. Сада су се снаге донекле изравнале, али Кијев има 3-4 пута више и војника и технике. Украјина ипак неће победити. Зато што је правда на нашој страни“.            

        Упитан - да ли је могуће да Русија признана суверенитет Донбаса у некој форми, односно да ли је признавање пасоша ДНР и ЛНР први корак ка томе - Прилепин је, додатно упитан „да ли је то Русији уопште потребно?“ - рекао:

        „Рецимо да код куће имате дете, брата или оца, а ја вас питам - да ли вам је потребно да се са њиме срећете? Да ли је то уопште умесно питање? У сваком случају, Донбас ће бити руски. То желе сви нормални Руси, а они су већина“.

        „МК“ је Прилепину предочио да многи Украјинци Русе не сматрају браћом и да је међу њима и Русима - истовремено и Берлински зид, и црна рупа и гнојна рана... А он је на то узвратио:

        „Могу најозбиљније да вам кажем: кад би сутра у Украјини били одржани поштени избори за председника земље - Порошенко и Тимошенко били изгубили од председника ДНР Захарченка. У другом кругу и у тешкој борби, али би изгубили“.        

        Прилепин је одговорио и на питање: Шта је Руски свет - да ли је то неки мит или нешто реално, односно - шта је за вас данас заиста Руски свет?“

        Учинио је то овако:

        „Руски свет је реалност каква су моја кућа, моја породица, моја деца, моја породица и историја моје земље. Ко год је правилно прочитао „Тараса Буљбу“ и запамтио оно што је тамо написано - он таква питања никада неће постављати. А ко још прочита бар неке песме Пушкина, Батјушкова, Фјодора Глинке, Љермонтова или Тјутчева - за њега се ту нема шта више говорити. Све што су нам последњих деценија у главе убацили фарисеји и преваранти однеће прва промаја. Остаће само оно што је главно. А у Донбасу се то главно управо и догађа“.