ПРИЛЕПИН: Неки Руси и даље воле мајданског европског човечуљка, расплакаћу се...

СУДАР ДВОЈИЦЕ РУСКИХ ПИСАЦА ПОВОДОМ ДОНБАСА,

УКРАЈИНЕ, РУСИЈЕ И ПАТРИОТИЗМА

Захар Прилепин 

• Саркастични песник Всеволод Јемељин у Украјини види другу, европску Русију на украјинском језику, стезао је песницу за њеног „малог човека“ и њену победу. А, мали човек који је изашао у Севастопољу и Доњецку - он се Јемељину одмах није допао зато што је тог човека по његовом мишљењу „организовала власт“
• За „руског националисту“ Јемељина човек на (кијевском) Мајдану је - субјект, а човек у Доњецку и Луганску - објекат, пион, нико. Будала која трчи на „звиждук“ власти
• Јемељин, као и пре, сматра да Украјина гради нешто европско, нешто што уопште није настројено против Русије, и уопште, крива је, наравно, страшна „руска држава“

        ВЕРОВАТНО најбољи руски писац средње генерације Захар Прилепин - за многе неочекивано - нашао се на удару песника Всеволода Јемељина. Због свог односа према Криму, Донбасу, Русији, Украјини и патриотизму.

        Још се на Прилепина обрушио у „Новој газети“, једном од најантипутинскијих и промеричкијих московских листова.

        Јемељина не треба посебно цитирати јер је то учинио сам Прилепин. А ево његовог одговора:

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, писац

        САРКАСТИЧНИ песник Всеволод Јемељин, строго ме је опоменуо.

        Цитирам најважније одломке онога што је Јемељин изговорио поводом указивања НГ „потпуно неочекивано, ти си се обрушио на Захара Прилепина и критикујеш човека из истог табора у којем си и ти. При том га не критикујеш из либералних уверења као многи други, него са десничарских, патриотских?“:

        - Прилепин захтева од писаца да буду певачи у табору ратника који се бију с вражјом скупином док надире са свих страна. Њему је важна држава, а болесни, мали и слаби, изгледа, да га уопште не занимају. То је потпуно различит став према патриотизму. Постоје патриоте и постоје државотворци.

        -  А у чему је разлика?

        -  Разлика - па, као између државе и отаџбине.

        -  Значи, Прилепин - није патриота?

        - Он иступа као следбеник великих геополитичких остварења, а то што се због тога лошије живи њега уопште не брине. По мом мишљењу, Руси и Украјинци немају таквих проблема због којих би могли да убијају једни друге. Проблеме имају власти које су и организовале све ово и посејале мржњу између нас.

        - Некако никоме не пада на памет да можемо да будемо браћа и кад се не живи у истој држави.

Всеволод Јемељин

        - Да, многи мисле да се руски народ завршава на границама руске државе. А ако још негде живе Руси онда границе обавезно треба проширити. По мом мишљењу, Украјина и - јесте друга Русија. Нека их буде две. Она, у којој живимо ми, Русија хорде, азијског усмерења. И друга, више европска, више западна“.

        Истаћи ћу два момента.

        Први је - вешта подвала са оним да је Јемељин за „малог човека“, а ја - за страшну државу.

        Људи читају и кажу: да, па и Јемељин такође истину говори.

        Не, пријатељи. Јемељин се код нас веома активно залагао за малог човека на Мајдану и сматрао да ради тог малог човека вреди скакати неко време да би он имао своју европску државу.

        А тамошња „власт“ с тим ништа није имала, она ништа није распиривала. Мали човек је сам распиривао, и у првом Дому синдиката (у Кијеву) и у другом (у Одеси). Без власти, слободан као ветар.

        Другу, европску Русију на украјинском језику, распиривао је и Јемељин: стезао песницу за њену победу.

        А ето, мали човек који је изашао у Севастопољу и Доњецку - он се Јемељину одмах није допао зато што је тог човека по Јемељиновом мишљењу „организовала власт“.

        Став „руског националисте“ Јемељина ничим се не разликује од става Шендеровича или Глуховског. Човек на Мајдану за њих је - субјект, а човек у Доњецку и Луганску - објекат, пион, нико. Будала која трчи на „звиждук“ власти.

        Са нескривеном мржњом Јемељин је писао о „руском свету са паноом Плотницког“, али није написао о „европском свету са паноом“… (упишите било које презиме, које хоћете - има их сасвим довољно).

        И други моменат, такође је јасан.

        Прошле су две године рата, али Јемељин, као и пре, сматра да Украјина - нешто европско гради, нешто што уопште није настројено против Русије, и уопште, крива је, наравно, страшна „руска држава“.

        А на путу те штеточинске државе стоји Јемељин заклањајући собом „малог човека“ (а не батаљон „Азов“ који изграђује „другу Русију“ и Европу).

        То је као у „Дванаест столица“. Док Остап сакупља од провинцијских бена новац за децу, они говоре: „Ах, за децу! Браво! И не може му се замерити!“.

        Тај чудесни победник „хордоваца“ воли малог човека. Малог мајданског европског човечуљка.

        Расплакаћу се. 

                 Превела

         Ксенија Трајковић