Прилепин либералима: Булгаков се не би одрекао ни Крима ни Кијева

КЋЕРКА ПРВОГ ПОСТСОВЈЕТСКОГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА САНКТ ПЕТЕРБУРГА - ВЕШТ МАНИПУЛАТОР

Захар Прилепин

• Написала за снобовски часопис да је Путин лош стратег зато што рачуна на „плебс“, а да је дивним људима учинио нажао. Значење писма је обично и јасно: „Нисмо сигурни да ћемо ти опростити, Владимире Владимировичу, али, ипак, ти саветујемо да се вратиш бољим људима земље. Иначе, овај хаос све ће прогутати! И тебе лично, кремљовски сметењаче“
• Један од најбољих руских писаца средње генерације поводом тога јој је поручио: „Озбиљно веровати да би се Булгакову допала опседнута чељад Мајдана, ваше сентименталне песмице, ваши луксузни часописи, сам изглед ваших грађанских песника - па, за то треба шенути памећу. Шенути, кажем вам“

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

        За један снобовски часопис Ксенија Анатолјевна Собчак (либерал, кћерка првог градоначелника постсовјетског Санкт Петербурга) смислила је колумну.

        Прочитаће је двеста хиљада људи до вечери, а за недељу - петсто хиљада. И сву прекрити небројеним лајковима.

        Због чега ја волим Ксенију Анатолјевну - на пример, због искрености.

        Пред нама је апсолутно бескомпромисан, у нечем чак сјајан социјал-дарвинизам на ивици обичног буржуј-нацизма: непрестано „плебс“, „шарикови“, „шарикови“, „плебс“, „залдостанов-вика-циганова“, уопште, 86% стрвине и ђубрад - а са друге стране фантастични Акуњин, фантастични Звјагинцев, фантастични Макаревич, уопште - дивни људи.

        Собчак јасно пише, Путин је лош стратег зато што рачуна на „плебс“, а дивним људима учинио је нажао.

        Наравно, то писмо није упућено мени и вама. То писмо је за њега, главнокомандујућег.

        Значење писма је обично и јасно: „Нисмо сигурни да ћемо ти опростити, Владимире Владимировичу, али, ипак, ти саветујемо да се вратиш бољим људима земље. Иначе, овај хаос све ће прогутати! И тебе лично, кремљовски сметењаче“.

        Ксенија Анатолјевна је - сјајна и изузетно добар манипулатор.

        Ја не знам колико она лично озбиљно верује у то што је написала, за мене је много виша забава то, колико искрено верују њени обожаваоци дихотомији између „плебса“ и „фантастичних људи“, коју је она представила.

        То је кратковид потез за најглупље. Са истим успехом могу то исто да урадим и да се не кревељим.

        То се ради отприлике овако.

Прилепин са пријатељима међу којма су и писац Едуард Лимонов и музичар Александар Скљар

        „С једне стране уметник Павленски са смрсканим мошницама, девојке које не одликује обиље памети из Пуси Рајот, вечни колективни Шендерович и ваша перманентна геј-парада која препузи из московских кафића у московска позоришта, а са друге - грубост Едуарда Лимонова, песме Саше Скљара, поезија Јурија Кублановског, књиге Алексеја Варламова, Павла Крусанова и Јевгенија Водолазкина, јасноћа Едуарда Бојакова, промишљена позиција Јурија Бикова и…“ - да не настављам, то је дуг списак.

        Да ли функционише? Што да не! Све ово није мање ефектно од деобе К. Собчак.

        У једном се Ксенија Анатолјевна и ја разликујемо.

        Ја сматрам да је баш то манипулација, једне проглашавати за „плебс“, а себе за - „елиту“, набрајати редом добитна имена (и веома различита која су често међусобно неспојива) могу људи без стила.

        Утолико пре, не вреди небројено пута од 1991. махати презименом Шарикова.

        Сваки Шариков, пријатељи моји, у тој истој књизи има свог Швондера.

        Међутим, ту наша прогресивна интелигенција одмах одбија да нешто схвати.

        „Шта? Швондер? Шта се то тиче Швондера?“

        Швондер је ту, јер у његовој улози, драги пријатељу, ти лично повремено наступаш. Ти, ти, не гледај око себе. Иди и погледај се у огледало. Јеси ли се препознао?

        Нема сумње да се Михаилу Афанасјевичу Булгакову не би допали ни Залдостанов, ни Вики Циганова (мада, ко зна, можда би се под гасом и купио за белогвардејштину).

        Али, озбиљно веровати да би се Булгакову допала опседнута чељад Мајдана, ваше сентименталне песмице, ваши луксузни часописи, сам изглед ваших „грађанских песника“ - па, за то треба шенути памећу, Ксенија Анатолјевна.

        Шенути, кажем вам.

        Према себи се морате трезвеније односити.

        Булгаков би мрзео нас исто колико и вас.

        Али, Крима се сигурно не би одрекао. Ни од Кијева такође.

        Дакле, оставите Булгакова на миру. Користите то што имате: песме Макаревича, Фандорина, „Левијатана“. На крају, „Дом-2“. Јер, и то је роба.

        Превела Ксенија Трајковић