Познати руски либерали почели да добијају батине пред камерама

ПРОЗАПАДНИ ИСТОРИЧАР СВАНИДЗЕ И ПУБЛИЦИСТА ШЕВЧЕНКО СУКОБИЛИ СЕ ПОВОДОМ СТАЉИНА

• До судара дошло у радио-станици великог московског дневног листа „КП“. Николај Сванидзе, који је деведесетих био главни политички коментатор државне телевизије, Максиму Шевченку - који је „црвени патриота“ - наместио се прво тврдњом да је Стаљин СССР довео до рата са Хитлером у „катастрофалном стању“
• Шевченко је указао да је СССР био једини који се супротставио нацистима-освајачима, за разлику од водећих европских држава које су пред Хитлером пале на колена: Притом је Сванидзеа оптужио да том и сличним тврдњама „пљује на гробове предака“. А он му је узвратио: „Лажеш, битанго!“
• Био је неопрезан да још изговори да би Шевченку, да му је ближе, дао по њушци. Овај му је понудио да то одмах учини. Сванидзе је устао и опалио му шамар, а Шевченко га је са три крошеа послао у нокдаун...

        ПРОЗАПАДНО оријентисани либерали у Москви су се - све од распада СССР - праћакали к'о рибе у води. Жарили су и палили. Били мажени и финансирани из Вашингтона.

        Видљиво и невидљиво прогонили, „лустрирали“ и маргинализовали све који нису били из њиховог круга и по њиховом укусу.

        Немилосрдно су притом пресуђивали: шта је добро, а шта није, шта је прогресивно и европско, а шта није...

        Ишло им к'о по лоју, па су већ поодавно умислили да могу - како им се прохте - докле им се прохте. Само, неки ће вероватно моћи још неко време, али неки већ не могу.

        У радио-станици великог московског дневног листа „КП“ полемички су се сударили либерални историчар Николај Сванидзе, који је био веома по вољи Јељцинове породице и клана око ње, и новинар и публициста Максим Шевченко. Око личности Јосифа Стаљина и његове улоге у совјетској и руској историји.

        Сванидзе је деведесетих био главни политички коментатор државне телевизије, а Шевченку - који је „црвени патриота“ - наместио се прво тврдњом да је Стаљин СССР довео до рата са Хитлером у „катастрофалном стању“.

        Шевченко му је опонирао и указао да је СССР био једини који се супротставио нацистима-освајачима, за разлику од водећих европских држава које су пред Хитлером пале на колена:

        „Наши команданти, официри и војници су се борили и захваљујући Стаљиновом руководству победили“.

        Притом је Сванидзеа оптужио да том и сличним тврдњама „пљује на гробове предака“.

        Сванидзе му је узвратио: „Лажеш, битанго! Ја не пљујем на гробове. Мој отац је ратовао у Великом Отаџбинском“.

        По навици из деведесетих, свему је још неопрезно додао да би Шевченку - да му је ближе - дао по њушци.

        Шевченко се није дао збунити. Понудио му: ако имаш петље, ево удри одмах сада...

        Сванидзе - рачунајући да су пред либералима и надаље сви слаби и уплашени - није се колебао: стао је, пришао Шевченку и опалио му шамар, удартивши га десном руком по десном образу.

        То је била либералова фатална грешка.

        Иако је водитељка вапила да господа буду господа, Шевченко је са три брза крошеа послао Сванидзеа на под.

        „Запомагање“ водитељке довело је у студио обезбеђење.

        Размене удараца више није било. Шевченко је поравнао рачуне, а либералу, који је био несигуран на ногама, није баш било до нове размене удараца.

        Прва га је, нема сумње, уверила да би опет извукао дебљи крај.

        Убрзо се огласио председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов, са апелом обојици да буду суздржани и да се један према другоме понашају цивилизовано...