Поповић: Србија са поштовањем и дивљењем гледа на одлучност Крима да се врати у Русију

ЛИДЕР СНП ГОВОРИО У ПАРЛАМЕНТУ КРИМА ПОВОДОМ ТРОГОДИШЊИЦЕ ИСТОРИЈСКОГ РЕФЕРЕНДУМА

Поповић у Симферопољу

• Посланицима кримског парламента и гостима свечаности, Ненад Поповић рекао да „братске и духовне везе српског и руског народа сежу вековима у прошлост“: „Први светски рат је можда најочитији пример колико је снажно пријатељство српског и руског народа. Русија је, само да би заштитила Србију и спречила њено уништење - ушла у сукоб са Немачком и Аустроугарском“
• Нагласио је да између Србије и Крима постоје огромни потенцијали за развој економске сарадње: „Зато сам дошао на Крим да разговарам са својим колегама из руководства Крима и владајуће партије Јединствене Русије како да искористимо те потенцијале и допринесемо да грађани Србије и Крима живе боље“

        ПРЕДСЕДНИК Српске народне партије Ненад Поповић поручио је данас у парламенту Крима у Симферопољу, на централној свечаности која је организована поводом обележавања трогодишњице референдума о присаједињењу Крима Русији, да је „питање Крима решено и да његово враћање на старо стање није могуће“.

        „Дубоко у срцима људи који живе на Криму, али и оних широм Руске Федерације, Крим је одувек био саставни и неотуђиви део Русије. И код нас у Србији сви са поштовањем и дивљењем гледају на храброст и одлучност грађана Крима да се врате у састав Русије“, истакао је Поповић.

        Он је поручио да „братске и духовне везе српског и руског народа сежу вековима у прошлост“.

        „Први светски рат је можда најочитији пример колико је снажно пријатељство српског и руског народа. Русија је, само да би заштитила Србију и спречила њено уништење - ушла у сукоб са Немачком и Аустроугарском“, подсетио је Поповић.

        „Срби то не заборављају“, подвукао је он и додао да је Србија након Октобарске револуције „раширених руку примила руске исељенике“.

        „Највећи број њих је пут Србије кренуо управо одавде, са обала Крима!“, рекао је Поповић и подсетио да је руски царски архитекта Николај Краснов, творац чувеног Ливадијског дворца у Јалти на Криму, емигрирао у Србију, где је пројектовао неке од најлепших грађевина у Београду.

        „Недавно је једна од главних улица у Београду понела име Николаја Краснова“, истакао је у свом обраћању Поповић.

        Он је додао да између Србије и Крима постоје огромни потенцијали за развој економске сарадње.

        „Зато сам дошао на Крим да разговарам са својим колегама из руководства Крима и владајуће партије Јединствене Русије како да искористимо те потенцијале и допринесемо да грађани Србије и Крима живе боље“, истакао је Поповић.

        Централна свечаност на којој је обележена трећа годишњица од одржавања референдума о присаједињењу Крима Русији, одржана је у парламенту Републике Крим у присуству високих званичника Руске Федерације, Републике Крим и представника влада и парламената страних држава.

         (саопштење Српске народне партије)