НАРИШКИН: Политика Кијева је политика грађанског рата

ПРЕДСЕДНИК ДРЖАВНЕ ДУМЕ ГОВОРИО НА ПРОШИРЕНОМ ЗАСЕДАЊУ „БАЛКАНСКОГ ДИЈАЛОГА-2014”

• Погледајте у каквом су ћорсокаку они који подржавају једнострани поглед на свет на којем све базирају. То уништава међународно право. Од тога су страдале многе земље и многи народи
• Време је да се припремимо нови поглед на европске и светске проблеме безбедности. Позивање на људска права није сметало САД да организују тотално прислушкивање
• Ово што је почело у Украјини уз учешће земаља са дугом демократском историјом, потврда је дубоке кризе вредности. Молим Вас да се над овим добро замислите и да урадите све што је могуће да будући живот буде цивилизован
• Са пуном одговорношћу изјављујем да је у Украјини реч о правом геноциду. Геноциду над руским и украјинским народом и то у ХХI веку
• Почетак Првог светског рата је повезан са догађајима на Балкану, али су узроци светске катастрофе много дубљи него што је био њихов повод. Европа се рату деценијама приближавала

         У БЕОГРАДСКОМ хотелу „Хајат” данас је одржано проширењно заседање „Балканског дијалога-2014”, на којем је наступио и председник Државне Думе РФ Сергеј Наришкин.

         Заседање је отворио председник Фонда „Горчаков” Леонид Драчевски, а Наришкин је учесницима скупа рекао:

         „Овде се разговара о великом и важном региону чија су историја и културно наслеђе са Русија повезани дугим нитима. Зато смо окренути јачању традиционалних културних, научних и друштвених веза.

         Ми смо увек поздрављали ваше успехе, ваша достигнућа, а трагедије које сте преживљавали осећали смо као велику бол у срцима, а Русија је увек помагала.

         Русија је заинтересована за мир, за добробит и успех наше браће на Балкану.

         Сада је посебно важно да се потрудимо и припремимо нови поглед на европске и светске проблеме безбедности.

         Русија и Србија и остале европске државе из окружења морају да разматрају правце развоја не само балканског већ и осталих региона Европе као и европског континента у целини. Овакав поглед је несумњиво потребан.

         Погледајте у каквом су ћорсокаку они који подржавају једнострани поглед на свет на којем све базирају. То уништава међународно право. Од тога су страдале многе земље и многи народи.

         У Београду, где одржавамо овај састанак, сви се сећају нелегалног и нељудског бомбардовања своје земље пре петнаест година.

         Позивање на људска права није сметало САД да организују тотално прислушкивање. Овде је реч о глобалном кршењу људских права, а не само понеког грађанина. О удару на права стотина милиона људи у разним земљама широм света.

         Без СБ ОУН дошло је до инвазије на Ирак где су погинуле стотине хиљада људи. Уз кршење резолуције СБ, дошло је и до интервенције у Либији, што је довело до хиљада цивилних жртава.

         Све је резултирало нестајањем елементарне безбедности и повећавањем политичке нестабилности.

         Униполарни свет довео је до тзв. извоза револуција која се реализују као антиуставни државни удари који супституишу вољу народа према жељама великих сила. Управо то је тренутно на делу у Украјини, за Русију братској земљи.

         У фебруару ове године, уз подршку западне дипломатије, украјинска опозиција је организовала оружани захват власти. Многи посланици у Врховној Ради Украјине били су преварени јер су веровали у споразум са председником Јануковичем, а касније су сви били преплашени.

         Нелегитимне власти у Кијеву крше Женевски споразум и сносе одговорност за све већи број жртава, тиме што не разоружавају екстремисте и шаљу на исток и југоисток Украјине казнене експедиције где народ тражи поштовање људских права, федерализацију као гаранцију да више неће бити злочина.

         Сви смо запрепашћени злочинима екстремиста у Одеси.

         Тугујемо заједно са њиховим породицама са свима који су 2. маја живи изгорели у Дому синдиката у Одеси.

         Са пуном одговорношћу изјављујем да је реч о правом геноциду. Геноциду над руским и украјинским народом и то у ХХI веку.

         То је учињено не само грешком малог броја политичких авантуриста који су освојили власт у Кијеву, јер они не вреде много и на крају ће добити од народа по заслузи.

         Највећи проблем је што се у целом свету, већ неколико месеци скрива ова страшна истина. Желим да поставим питање: зашто се у самом центру Европе у ХХI веку десила оваква трагедија коју народ већ назива Одески Хатињ?

         Можда је то због тога што се политика лица која су узела власт у Кијеву базира на политици грађанског сукоба, тј. грађанског рата, на шта је Русија, током специјалних заседања СБ ОУН стално упозоравала.

         Види се да нове кијевске власти ништа не раде, да не желе или да нису способни да пронађу, спрече или казне кривце за монструозне злочине.

         При том понекад користе стране плаћенике и иницирају масовне казнене операције против цивилног становништва своје земље, а још користе тешко наоружање против истока Украјине који се са њима не слаже.

         Шта треба још да се деси да би се разоткрио велики цинизам и злочин режима који се грчевито држи за власт, чији лидери и не покушавају да убеде у своју истинитост оне који мисле другачије - или их плаше или физички уништавају.

         Све ово не би смело да се догађа у савременој Европи која је у прошлом веку проживела ужасе фашизма.

         Сетите се лекције из историје фашизма. Он се развија увек тамо где не постоји елементарна хигијена и где се не врше мере дезинсекције. Зато се налазимо на ивици катастрофе.

         Ако се некоме још увек чини да се то дешава негде далеко и да су последице важне само за Украјину, морам да све такве да разочарам.

         Они су или слепи или су и сами постали жртве антируске хистерије која се пред нашим очима претвара у профашистичку пропаганду.

         Поштоване колеге, ситуација у Украјини је све непредвидљивија. Закон и ред се уништавају, а људска права и животи људи губе вредност пред нашим очима. У таквим условима је потребно што пре обезбедити дијалог.

         Парламентарна дипломатија и дипломатија целог света треба да одиграју најважнију улогу. При том, дијалог не може бити продуктиван без наше заједничке и брзе осуде свих аката насиља као и начина на који су на власт дошли они који данас владају Украјином.

         Морам да додам да је недавна изјава EU да Украјина има монопол на државно насиље према цивилима, показује ко је прави организатор украјинске кризе. Прво, урадили су све што је могуће да против оружаних активиста мајдана не буду употребљене Оружане снаге. Потом су Јануковичеву власт у Кијеву назвали кривцем за све и помогли опозицији да збаци легалног шефа украјинске државе.

         Сада још отворено подржавају убиства мирних житеља Славјанску, Краматорску, Одеси и другим местима где се одвијају сукоби. 

         Поштовани пријатељи, у овако драматичном тренутку желим да, као председник Државне Думе Русије, позовем све европске колеге да схвате дубину своје личне одговорности за оно што се дешава и претњу сукобима на европском континенту. Историја нам неће опростити ако будеми затварали очи на оно што се тренутно догађа.

         Постоји опасност да парламентаризам као демократско достигнуће напросто нестане.

         Ово што је почело уз учешће земаља са дугом демократском историјом, потврда је дубоке кризе вредности. Молим Вас да се над овим добро замислите и да урадите све што је могуће да будући живот буде цивилизован. 

         Многе од трагедија које смо споменули биле би избегнуте да смо избегли грешке из прошлости.

         Људима се намећу рехабилитација нациста и људи који то подржавају. Таквих случајева има у прибалтичким земљама и Украјини.

         Видимо да западне земље не поштују резултате референдума на Криму, што је директно повезано са непоштовањем воље народа. Сигуран сам да ће временом легитимност кримског референдума и исправност руског става постати очигледна за све.

         Ове године се навршава стогодишњица од почетка Првог светског рата, седамдесет година од ослобођења Београда и Југославије од фашистичких освајача и петнаест година од агресије НАТО на Југославију.            

         Ови и други датуми, пре свега везани за Први светски рат, не треба да замраче ове друге догађаје који су у директној вези са већ заборављеним лекцијама.

         Почетак Првог светског рата је повезан са догађајима на Балкану, али су узроци светске катастрофе много дубљи него што је био њихов повод. Европа се рату деценијама приближавала, многи политичари су тежили да дође до расплета конфронтације.

         Историја нам је оставила не само лекције, него и принципе међународног права, систем који је изграђен на основама Нирнбершког процеса. То није било идеално, али је било најбоља варијанта од свих могућих.

         Нико не сме да игнорише проблеме и интересе суверених држава. Треба да се поштујемо, да говоримо аргументовано и отворено. То је оно за шта је потребна мудрост и одговорност институција цивилног друштва и њихова тежња међусобном разумевању и дијалогу какав је и овај у Београду.

НАРИШКИН: Србија објективно

процењује ситуацију у Украјини

• Председник Државне Думе у Београду говорио и о Косову и Метохији: „Поновио сам да је Русија одувек бранила став Србије, став који је заснован на начелима међународног права и да ће се Русија увек залагати за ону одлуку која ће одговарати интересима Србије и српског народа

         ПОЛИТИЧАРИ и јавност у Србији објективно процењују ситуацију у Украјини и извлаче веома прецизне закључке о тамошњим догађајима, на чему им је Русија захвална, рекао је данас у Београду председник Државне Думе Руске Федерације Сергеј Наришкин.

         Он је, такође, поручио да ће се Русија, кад је реч о Косову и Метохији, увек залагати за ону одлуку која ће одговарати интересима Србије и српског народа.

         „Говорио сам и поновићу да је Русија веома захвална на подршци српске јавности и српских политичара руском ставу у вези са питањем Крима и трагичним догађајима у Украјини”, рекао је Наришкин новинарима на маргинама руско-српско научног скупа „Балкански дијалог 2014.” у хотелу „Хајат”.

         Он је изразио захвалност Србији на томе што није подржала антируску резолуцију и није попустила под притисцима да усвоји санкције Русији које су, како је рекао, потпуно противправне.

         „Сматрам да српски политичари веома објективно прате чињенице и догађаје у Украјини и из њих извлаче врло прецизне закључке”, казао је.

         На питање новинара да ли постоји могућност војне интервенције Русије на територији Украјине, Наришкин је одговорио да ће Русија предузимати „апсолутно све могуће политичке, дипломатске, хуманитарне напоре како би насиље и безакоње које се дешавало и дешава у Украјини било спречено”.

         Он је, такође, рекао да му је велика част што борави у посети Србији, „коју вежу дубоко укорењене везе са Русијом” и изразио задовољство што су односи наших двеју земаља подигнути на стратешки ниво.

         Наришкин је, такође, навео да је јуче, првог дана посете, заједно са члановима руске делегације имао детаљне и отворене консултације са посланицима и председницом Скупштине Србије о ширем кругу питања везаним за међународну агенду и међупарламентарну сарадњу кроз заједничке акције.

         Током консултација и политичких састанака било је, наравно, и речи о Косову и Метохији, рекао је Наришкин.

         „Поновио сам да је Русија одувек бранила став Србије, став који је заснован на начелима међународног права и Русија ће се увек залагати за ону одлуку која ће одговарати интересима Србије и српског народа”, закључио је председник Државне Думе Руске Федерације.