Михалков оптужио Горбачова и Јељцина за „историјски злочин“ уништења СССР

„ЛИДЕР ПЕРЕСТРОЈКЕ“ МУ ПОРУЧИО: „ЛУДАКА НЕ СМЕ БИТИ НИ У ЈЕДНОЈ СФЕРИ УПРАВЉАЊА ЖИВОТОМ“

Никита Михалков

• Никита МИХАЛКОВ: Горбачов је изневерио наде огромне земље и великог народа. Ја то могу једино трагедијом да назовем. Реакција Горбачова на моје речи - само ме додатно ожалостила и изазвала недоумице. Веома је жалосно што председник СССР сматра лудацима оне који, живећи у својој земљи, имају властити поглед на прошлост, садашњост и будућност Русије и не крију се иза млитавости и кукавичлука који се оправдавају речима „политичка коректност“ и „толеранција“

        „ЛИДЕР перестројке“ Михаил Горбачов - први и последњи председник СССР - и славни филмски режисер Никита Михалков спадају међу најпознатије Русе у свету. Зато је сваки њихов сукоб - бар мало више од нечег личног.

        А управо су се сударили око нечега важног за своју земљу, нечега што је од интереса и за свет јер се тиче дела историје који је одредио судбину и немало других земаља.

        Данас је прво Михалков предложио да се политика Михаила Горбачова и Бориса Јељцина у Русији званично прогласи за историјски злочин.

        Притом је подсетио на познату оцену Владимира Путина из 2005. године: да је распад СССР био највећа геополитичка катастрофа 20. века. Па додао: одговорност за ту катастрофу лежи на Горбачову и Јељцину.

        Горбачов је одреаговао одмах и Михалкову поручио, формално му не помињући име:

        „Све молим да мало сачекају. Да дају прилику да се реализује оно што нам је сада дато. Да се то укорени у данашњем животу и побољша стандард људи. Живот наших људи треба да буде умерен и слободан. А лудака не сме да буде ни у једној сфери живота и управљања животом“.

        Михалков му, наравно, није остао дужан.

        Нагласио је да је оно што је рекао на рачун бившег председника СССР изговорио зато што га је „лидер перестројке“ разочарао јер је „изневерио наде огромне земље и великог народа“.

        Додатно је нагласио: „Ја то могу само трагедијом да назовем. Реакција Горбачова на моје речи - само ме додатно ожалостила и изазвала недоумице. Ако се и остави по страни крајње мутни смисао онога што је рекао, веома је жалосно што председник СССР сматра лудацима оне који, живећи у својој земљи, имају властити поглед на прошлост, садашњост и будућност Русије и не крију се иза млитавости и кукавичлука који се оправдавају речима ,политичка коректност’ и ,толеранција’. А ја сам са искреном усхићеношћу одслушао онај познати говор Горбачова у Уједињеним нацијама. Он је говорио ,из главе’, а за мене је то тада био нови, дотад непознати корак у срећну будућност“.