Родно село великог песника постаје знаменито место „Јесењинова Русија”

ТЕРИТОРИЈА МУЗЕЈА ИМА 37,7 ХЕКТАРА ЗЕМЉЕ, А „ЈЕСЕЊИНОВИ ЛОКАЛИТЕТИ” КОНАЧНО ЗАШТИЋЕНИ ОД ДИВЉЕ ГРАДЊЕ

• Поглед на реку Оку и њене обале и је главна „експозиција”. Све остало исто онако као што је било за живота Сергеја Јесењина. Брежуљци и два завијутка реке, чак и мала брана изграђена 1912, о коју је Јесењин унео у своја писма
• Неће бити дозвољена изградња вила у непосредној близини објеката музеја, осим копија старих архитектонских форми

         У САМОМ центру села Константинову Рјазанској области – завичају Сергеја Јесењина - налази се песников музеј. При том не само музеј, већ национални музеј – будући да у историјске знаменитости које се односе на Јесењина спадају не само сачувани или обновљени објекти у вези са познатим мештанином, него и читав предео.

         - Овај поглед на реку Оку и њене обале и јесте наша главна експозиција. Овде је све остало исто онако као што је било за живота Сергеја Јесењина, ови брежуљци и ова два завијутка реке, чак и она мала брана. Она је изграђена 1912., и о томе је Јесењин писао у својим писмима - прича стојећи на изненадном мајском снегу Ирина Агапова, шеф одсека за маркетинг и односе са јавношћу националног музеја.

         Ирина напамет говори читаве Јесењинове странице, прелази руком по дрвету које је песник посадио називајући га „наша топола”, и тешко уздише на питање о неким становницима села, који граде виле и тиме нарушавају историјски изглед Константинова.

         Заправо, већи део села не припада непосредно националном парку на чијој територији се налазе песникова обновљена сеоска школа, кућа у којој се родио, кућа сеоског свештеника и очувана племићка кућа Кашиних са имањем, алејама и парком. Али, готово сва околина парка припада, ако не зони за конзервацију, онда зони за контролисану градњу или очување природе предела. Прописи за коришћење тих зона нису толико строги као у случају са националним парком, али су такође прилично деликатни.

         Тако је музеј путем суда успео да привремено заустави изградњу и рушење зграде која се налази неколико стотина метара од парка на другој обали Оке. Разлог за рушење је – нарушавање историјског пејзажа локације, односно у време Јесењина ту није било никакве куће и сада не треба да буде.

         Сличних суђења није мало, а највише прашине је подигло оно које се тиче новог здања подигнутог одмах иза куће свештеника Смирнова који је крстио Јесењина и дуго година био са њим у пријатељским односима. Московљани који су купили парцелу у Константинову изградили су вилу која се буквално надноси изнад обновљене свештеникове сеоске куће. Разуме се да се маркантна градња од савремених материјала никако не уклапа у историјски изглед села и управо је по том основу музеј добио на судском процесу против власника виле, који их је обавезао да сруше или другачије изграде вилу, међутим, она је још увек ту. 

Борис Јогансон у радном кабинету

         - Чекамо. Ако наше комшије у јулу не почну да решавају ово питање, обратићемо се судским извршитељима – објашњава директор музеја, Борис Јогансон. – Мени је лакше него другим директорима који су били мештани и на свој начин некако решавали пројектна питања, сем тога до 2009. музеј је имао право да учествује у усаглашавању градње објеката у селу. Сматрам да овде треба донети јединствени правилник о изградњи. Можда чак и да се уради неколико варијанти готових пројеката на основу којих ће само и моћи да се изводе грађевински радови, да се у списак дозвољених пројеката укључе и скупљи и јефтинији да би свако могао да изабере према свом новчанику, иначе ту гради колико је ко кадар.  

         По речима Јогансона, куће у Јесењиновом месту за које суд захтева да се поруше, појавиле су се пре свега због недостатака у законодавству.

         Очувању Јесењинових локалитета делимично је помогла Одлука владе Рјазањске области из 2006., која је утврдила границе музеја, али само делимично. Ради се о томе да је као територија музеја одређено 37,7 хектара земље на територији два реона – Рибновског и Клепинског. Сем тога, документ није конкретан, недостају јасне координате карактеристичних тачака и границе зона за заштиту због чега људи који живе на тој територији често постављају питања.

         Ипак, како је обећао министар културе и туризма Рјазанске области, Виталиј Попов, сада ће се ситуација променити.

         - При губернатору области основана је радна група коју чине  јавне личности, историчари, етнографи, музејски стручњаци. Основни резултат њеног рада до данас јесте – отварање историјски знаменитог места „Јесењинова Русија”. Његове границе одговараће онима које су већ установљене Одлуком из 2006., али ће бити прецизиран предмет заштите, начин коришћења земљишних парцела и правилник о грађевинским радовима – додао је министар.

         По његовим речима, као ни досад - неће бити дозвољена изградња вила у непосредној близини објеката музеја, осим копија старих архитектонских форми. На периферији села услови нису тако строги, али такође неће бити дозвољена изградња кућа које су у нескладу са околним изгледом.

         - Разуме се да више није могућа потпуна рестаурација села онаквог како је оно изгледало крајем XIX и почетком XX века. Ако погледамо фотографије из тог времена видећемо накривљене сеоске куће и дрвене ограде. Наравно, данас људи не живе у таквим кућама, али овде такође не треба да има „вила”. Ми активно пратимо ситуацију и сваке недеље обављамо мониторинг заштићених Јесењинових места. Постоје и случајеви заустављене изградње у фази ископаног темеља, рушења већ изграђених делова кућа и слично.

         По речима Виталија Попова, идеја директора Јогансона о неколико варијанти готових пројеката који су одобрени за изградњу објеката није толико утопијска и већ се реализује у националном музеју другог руског класика – на имању Лава Толстоја „Јасна Пољана”.

         - Време је да се енергично латимо посла. Срећом, још није пређена тачка са које нема повратка и Јесењинова места као и раније привлаче стотине хиљада посетилаца, наглашава Борис Јогансон.

         Он је уверен да ће нови статус „историјски знаменитог места” са јасним правилником о свим могућим променама сваког његовог пункта не само сачувати Јесењинова места, него и олакшати живот сељанима. Сада, у ситуацији правне неодређености, чак и радови који се изводе на водоводу ради снабдевања водом и самог музеја у Константинову  могу се показати као противправни. Сем тога, на законској основи не може да се проширује чак ни површина локалног гробља