Отаџбину најгоре издају ватрене патриоте - само се осврните око себе

„ОНИ СУ НЕПОМИРЉИВИ И ВЕЛИЧАНСТВЕНИ - ТАКВИ НЕ ШУШЉЕЋУ, ОНИ РИЧУ“

• Не тражите издајнике међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе. То нису издајници. То су агенти утицаја
• Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки нарочито важни каприц или страсну жељу пламеног патриоте. У таквом тренутку њему остаје само да замисли да су сви око њега издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али - сви
• Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини - спасавање макар части Отаџбине

Пише: Роман НОСИКОВ, публициста

        КАДА те врбују непријатељи твоје земље - никада ти неће рећи да желе да је ти издаш.

        Никада. Ни-ка-да!

        Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак.

        Зато је издајнике и не тражим међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе.

        То нису издајници. То су агенти утицаја.

        Зато тражим ватрене патриоте. Непомирљиве. Величанствене и благородне. Такви не шушљећу. Такви ричу. Они саопштавају. Они су изванредни. Они нису заљубљени у саме себе. Они се напросто људима допадају.

        Дакле: тражим бескомпромисне. Оне који Отаџбини желе све најбоље.

        Такви свако ваше мирење са недостацима Отаџбине жигошу као компрадорство, попуштање и сервилност.

        Њихов патриотизам се изражава у мржњи и презиру према објекту патриотизма.

        Такви су дужни да буду принципијелни, славољубиви и заносити. Они се све време морају показивати пред целом јавношћу. Они се морају стално уздизати над свима и бити кокетни.

        Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу.

        У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али - сви.

        Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника - може се препознати по његовој реторици.

        Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини - спасавање макар части Отаџбине.

        Зато такав стално тражи доказе осуђености на пропаст и никада му их није доста, његову унутрашњост жеже и рањена охолост.

        Разлика између жељеног и добијеног - између замишљеног себе и себе стварног - своди с памети.

        Он мрзи све који раде за Отаџбину. Такви су за њега жива опомена.

        Он невероватно завиди. Чак и ако је богатији од вас. На месту ваше кућице у селу видеће дворац циганског барона.

        И код вас ће увек тражити новчаник са 30 сребрњака.

        Зато је он невероватно усамљен. Потребна му је компанија.

        Он завиди свакој срећи: и на деци, и на онима који се воле, чак и на вашим домаћим животињама.

        Он од свега тога није у стању да у свему томе има задовољство. Његов извор је отрован.

        Сваки пут када плаћа флашу скупог алкохола - присети се како је тај новац зарадио. У суштини: купује да би заборавио.

        Невероватно му је важна сопствена одважност. Невероватно је осетљив на питања части. Иза тога, као иза маске, крије и од себе и од других људи истину коју никоме не сме открити.

        Ово нису обележја само оних који су издали Отаџбину и патриотизам. Ово важи и за односе међу људима: за бизнис, породицу, пријатељство.

        Само се осврните око себе.