МАРКОВ: Запад је са својом петом колоном већ направио план за државни удар у Москви

УКРАЈИНА РУШИ МИНСКЕ СПОРАЗУМЕ И ПОКУШАВА ДА ИСПРОВОЦИРА РАТ РУСИЈЕ И NATO

Сергеј Марков

• Мислим да су практично утврђени планови за организовање државног удара по моделу кијевског мајдана и за формирање руске хунте сличне кијевској. Чак је и кадровски састав те хунте утврђен. У њој је предвиђено учешће Алексеја Наваљног, Михаила Ходорковског, Михаила Касјанова, као и два-три човека из садашње владе, који ће први издати
• Да би русофобија нестала из постсовјетских држава, она би морала да престане да буде државна идеологија западних елита. За њих је то део већег пројекта, чија је суштина - геополитичко уништење Русије, ликвидација Русије као снажне и независне државе
• Према том плану, руски народ треба поделити на Украјинаце, Белорусе, Уралце, Кубањце, Сибирце, Козаке. Русију желе да лише нуклеарног потенцијала, нафтних и гасних ресурса и независне владе - она мора да постане марионетска
• Јединство велике Европе не сме да буде поистовећено са унификацијом по немачким или британским правилима. Мора бити засновано на очувању јединствених посебности православних земаља, онога што их разликује од католичких и протестантских европских народа, које се, нажалост, већ могу назвати постхришћанским
• Неки представници наше елите призивају потпуну потчињеност Русије Западној Европи. Чак и утапање у њеном идентитету. Отуда потичу многи наши савремени проблеми. Да бисмо разумели ко смо, морамо добро познавати историју Византије. А ту постоје огромне празнине. У Русији се не проучавају велики византијски императори, који су одлучивали о судбини европске екумене. Али, зато се детаљно изучавају краљеви и владари малих западних држава

        РУСИЈУ само пола године дели од парламентарних избора, а у земљи се предвиђа активирање „пете колоне“ Запада.

        Шта треба да уради Русија да се супротстави спољним и унутрашњим претњама, из којих извора да исцрпе снагу - указао је председник новоформираног Византијског клуба познати московски политички аналитичар Сергеј Марков.

        • Како би требало да реагујемо на продужење антируских санкција?

        Западне санкције су разноврсне и веома опипљиве за нашу земљу, укључују чак и прогон наших спортиста. Све то је део велике антируске кампање. Ми морамо на сваки такав потез пронаћи адекватан одговор - увести своје контрасанкције. На пример, ограничити увоз одређених производа, произведених у ЕУ. И радити то одлучно - са могућношћу забране увоза свих кућних апарата, и свих аутомобила. Акције морају бити добро промишљене. Нема потребе уводити контрасанкције за оне робе, које је тешко заменити. А ако замена постоји, онда то морамо радити оштрије. И кренути ка проширењу таквих мера. То ће показати Европској унији да пут проширивања санкција против нас нема будућност и да ће значити погоршање ситуације у самој ЕУ.

        • Запад је схватио да нас војном силом не може освојити. У години парламентарних избора они ће покушати да нам уздрмају унутрашњу ситуацију. Није се случајно у Литванији одржао састанак „болотних опозиционара“…

        Мислим да су практично утврђени планови за организовање државног удара по моделу кијевског мајдана и за формирање руске хунте сличне кијевској. Чак је и кадровски састав те хунте утврђен. У њој је предвиђено учешће Алексеја Наваљног, Михаила Ходорковског, Михаила Касјанова, као и два-три човека из садашње владе, који ће први издати.

        Морамо бити свесни ове опасности и супротставити јој се. Пре свега - називајући ствари њиховим правим именом.

        • Врше се провокације против руске амбасаде у Кијеву. Нас дословно желе да увуку у рат...

        Кијев покушава да сруши Минске споразуме и испровоцира рат између Русије и Запада. И они ће наставити да то раде - да узбуркавају ситуацију. Руске дипломате су данас, у суштини, таоци кијевске хунте - групе људи, која је силом дошла власт и силом је држи.

        Украјинска власт је незаконита, јер је формира на основу фалсификованих избора - и председничких и парламентарних. Та власт се заснива на терору и пропаганди, на гушењу слободе говора.

        Не смемо толерисати ситуацију, у којој су наше дипломате постали таоци. Шта би било да, не дај Боже, доживе судбину Александра Грибоједова? Или америчког амбасадора у Либији? Ми морамо одмах затражити од руководства САД и Европске уније, чије су марионете кијевски властодршци, гаранције живота и безбедност руских дипломата у Кијеву. У супротном, руски дипломатски кор мора бити повучен.

        • Да ли је опасност заиста толико озбиљна?

        Погледајте, како се одвија ситуација са Савченко. Морамо поћи од најгорих предвиђања. Кијевски милитанти апсолутно могу поновити либијски сценарио или ирански из времена убиства Грибоједова.

        • Наше бивше совјетске републике - Украјина, балтичке државе - једноставно болују од русофобије. Како их излечити, шта урадити, да нас не гледају као непријатеље?

        То је веома сложено и обимно питање. Да би русофобија нестала из постсовјетских држава, она би морала да престане да буде државна идеологија западних елита. За њих је то део већег пројекта, чија је суштина - геополитичко уништење Русије, ликвидација Русије као снажне и независне државе.

        Према том плану, руски народ треба поделити на Украјинаце, Белорусе, Уралце, Кубањце, Сибирце, Козаке. Нашу земљу желе да лише нуклеарног потенцијала, нафтних и гасних ресурса и независне владе - она мора да постане марионетска. А русофобија је идеолошка основа тог политичког пројекта. Да не би био реализован, морамо повећати свој војни и економски потенцијал. Једино сами себе можемо заштити.

        • Разрадом идеологија баве се неке интелектуалне платформе, као што су Изборски клуб и Зиновјевски клуб. А недавно је основан још и Византијски клуб, чији сте ви председник. Које су његове карактеристике?

        Њега су формирали људи, који воле Византију, који су заинтересовани за њену историју и сматрају веома важним да је проучавају. Византија - је велико источно-хришћанско царство, које је постојало више од хиљаду година, а у средњем веку је било наставак велике Римске империје. Она је била једна од кључних фаза у развоју европске цивилизације. Али, у садашњем образовном систему Византија се недовољно проучава. Њено проучавање мора бити дубље и опширније - и у средњим школама, и на универзитетима. И не само у Русији, већ и у другим земљама.

        Управо од Византије је Русија примила православље и свој цивилизацијски код, многе друштвено-културне обрасце повезане са државом, влашћу и личношћу. Све то је присутно у нама, модерним људима. И стога смо и сада, повезани са Византијом. Морамо боље разумети свој код. Дефинисати своје место у европској и светској цивилизацији. А то је немогуће без детаљног проучавања веза са Византијским царством.

        • Византија је утицала не само на Русију, већ и на земље Источне Европе. Ову заједничку карактеристику такође морамо препознати?

        Да, постоји карактеристична источно-хришћанска грана европске цивилизације. И ми је морамо препознати као такву. Јединство велике Европе не сме да буде поистовећено са унификацијом по немачким или британским правилима. Мора бити засновано на очувању јединствених посебности православних земаља, онога што их разликује од католичких и протестантских европских народа, које се, нажалост, већ могу назвати постхришћанским. Проучавање Византије, оживљавање византијских традиција - то је рад на обнови јединства велике европске цивилизације. Уверен сам да идеја поштовања и љубави према Византији може ујединити не само Русе, већ и друге народе. Постоји поствизантијска заједница народа, која би требало да постане видљивија и јаснија.

        • Да ли Русија треба да се развија својим путем? И при томе се увек у неком смислу супротставља Западу, истовремено схватајући везу са њим...

        Да, ми смо две гране хришћанског света. Али још једном наглашавам: ми не треба да се осећамо „неевропљанима“. Због тог комплекса, неки представници наше елите призивају потпуну потчињеност Русије Западној Европи. Чак и утапање у њеном идентитету. Отуда потичу многи наши савремени проблеми. Да бисмо разумели ко смо, морамо добро познавати историју Византије. А ту су, као што сам већ поменуо, огромне празнине. У Русији се не проучавају велики византијски императори, који су одлучивали о судбини европске екумене. Али, зато се детаљно изучавају краљеви и владари малих западних држава.

        Превео: Срђан Ђорђевић