Кад би народ гласао: Волгоград би био преименован у Стаљинград, али...

ПРИСТАЛИЦА „ПОВРАТКА СТАЉИНГРАДА“ БИЛО БИ БАР 60 МИЛИОНА

ВИШЕ НЕГО ПРОТИВНИКА

Волгоград

• Иницијативу покренули писац Захар Прилепин (аутор овог текста), физичар и Нобеловац Жорес Алфјоров, режисер Владимир Бортко и писац, публициста и новинар Александар Проханов, људи познати и нипошто последњи у Русији
• Мој познаник Митја Алешковски, добар момак, фоторепортер који се бави и добротворним радом, написао је поводом наше иницијативе на Фејсбуку: „Каква срамота!” Ништа друго од њега нисам ни очекивао. Упркос свему, тешко могу да замислим како Алешковски - заједно са филмским критичаром Антоном Долином и глумцем Максимом Виторганом, који су лајковали то његово „Каква срамота!” - корача Стаљинградском улицом Париза и како сва тројица понављају: „Каква срамота! Каква срамота!”. Па још, у знак протеста, одбијају да у тој улици седну да нешто поједу
• Наша иницијатива неће бити стављено на свенародно гласање. А људи попут Алекшковског су међусобно добро повезани и у сличним ситуацијама је „килажа” 6.000 већа него оних 60 милиона. Зато што ће 60 милиона одћутати, као што су ћутали све до сада, а њих 6.000 ће подићи такву прашину - и у земљи и ван ње - да ће то бити: „Каква срамоооооооота! Рехабилитација стаљинизма!”

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, руски писац (Москва)       

        ИСПРЕД мене је писмо објављено у листу „Завтра” са иницијативом да се Волгоград преименује у Стаљинград.

        Потписали су га - поред мене, грешног - (физичар, Нобеловац) Жорес Алфјоров, (режиссер) Владимир Бортко и (писац, публициста и новинар) Александар Проханов, људи познати и нипошто последњи у Русији.

        Само писмо је написано суздржано, без претеривања.

        Мој познаник Митја Алешковски, добар момак, фоторепортер који се бави и добротворним радом, син нашег писца, написао је поводом наше иницијативе на Фејсбуку: „Каква срамота!”

        Написао, ништа друго од њега нисам ни очекивао. Упркос свему, тешко могу да замислим како Алешковски - заједно са филмским критичаром Антоном Долином и глумцем Максимом Виторганом, који су лајковали то његово „Каква срамота!” - корача Стаљинградском улицом Париза и како сва тројица понављају: „Каква срамота! Каква срамота!”. Па још, у знак протеста, одбијају да у тој улици седну да нешто поједу.

        Ма, вероватно ће ипак сести да ручају, јер: што је дозвољено Французу, Русу није. Зато код нас „Каква срамота!”, а код њих…

        Сами они ће објаснити шта је код њих. Они су у стању да објасне све живо.

        Зато заправо и не пишем о томе.

        Прегледао сам списак пријатеља на Фејсбуку и открио ово што је Алешковски написао „о срамоти”, а уз то - 6.000 лајкова. Проверио сам: Митја има 15.000 „пријатеља”. А то значи да су они одмах скочили на ноге и збили редове.

        Парадокс је у овоме: ако преименовање Волгограда у Стаљинград буде стављено на свенародно гласање - разлика у корист аутора писма биће 60 милиона људи.

        Друго је ствар што то неће бити стављено на свенародно гласање. И зато што су оних 6.000 „читалаца” Алекшковског међусобно добро повезани људи, сигурни у себе и упорни, а у сличним ситуацијама њихова „килажа” већа је него оних 60 милиона.

        Већа, зато што ће 60 милиона одћутати, као што су ћутали све до сада, а оних 6.000 ће подићи такву прашину - и у земљи и ван ње - да ће то бити: „Каква срамоооооооота! Рехабилитација стаљинизма!”.

        Прашина ће бити таква и толика да ће се већина унапред уморити од њеног отресања.

        То је елементарна аритметика.

        Дакле: преименовања неће бити.