„Јељцин-Центар“ добио награду Европски музеј године, па опет налетео на „мину“ Никите Михалкова

СЛАВНИ РЕЖИСЕР ОЦЕНИО ДА ЈЕ ТО ИСТО КАО ДА ЈЕ ГРАЂАНИН СССР ДОБИО „ЖЕЛЕЗНИ КРСТ ВЕРМАХТА“

„Јељцин-Центар“

• „Апсолутно нисам изненађен што је тај центар добио награду која носи име Кенета Хадсона. Зато реагујем на доделу на исти начин на који бих одреаговао да је некада грађанин Совјетског Савеза, неки Коцјубајло, поставши претходно (Хитлеров) полицај, у своје време добио Железни крст немачког Вермахта“ - нагласио је Михалков
• Он је у децембру прошле године јавно оптужио „Јељцин-Центар“ да својим постојањем, експозицијама и деловањем разара националну самосвест деце Русије. Додатно је разјаснио да се у „Јељцин-Центру“ представља као позитивно и велико много што што је било негативно у време Јељцинове владавине и што изискује сасвим другачију интерпретацију

        ЗАПАД је годинама подржавао Бориса Јељцина. Само зато што је он био гаранција да ће Русија бити слаба, а Москва послушна.

        Из истих разлога - а настављајући своју стару линију - подржава све што је повезано са Јељцином.

        На том таласу је „Јељцин-Центру“, који се налази у Јекатеринбургу, доделио награду „Европски музеј године“ (EMYA). Уз образложење да се награда, која носи име свог утемељивача Кенета Хадсона, додељује за „знатна достигнућа у јачању друштвене улоге музеја“.

        У самој Русији су, међутим, изостали аплаузи. Нимало случајно. Јељцин је за многе Русе, благо речено, спорна историјска фигура која никакав музеј ни маузолеј не заслужује.

        Најпознатији међу њима - светски познат и признат - је филмски режисер Никита Михалков. А он је доделу награде „Јељцин-Центру“ поставио је у крајње неугодан историјски контекст:

Никита Михалков у „Јељцин-Центру“

        „Апсолутно нисам изненађен што је тај центар добио награду која носи име Кенета Хадсона. Зато реагујем на доделу на исти начин на који бих одреаговао да је некада грађанин Совјетског Савеза, неки Коцјубајло, поставши претходно (Хитлеров) полицај, у своје време добио Железни крст немачког Вермахта“.

        Реакција Михалкова није неочекивана. Јер, он је у децембру прошле године јавно оптужио „Јељцин-Центар“ да својим постојањем, експозицијама и деловањем разара националну самосвест деце Русије.

        Славни режисер је потом додатно разјаснио да се у „Јељцин-Центру“ представља као позитивно и велико много шта што је било негативно у време Јељцинове владавине и што изискује сасвим другачију интерпретацију.

        Михалков своје оцене није кориговао ни након што му је Јељцинова удовица, Наина, упутила јавно писмо, тврдећи да погрешно оцењује и Јељцинову улогу и деловање центра.

        Тешко да ће се повући и сада, након саопштења „Јељцин-Центра“ да је Михалков помињање „железног крста“ увредио још и десетине изванредних европских музеја који су током последње четири деценије добили исту награду. И да треба да им се извини...

        Његов став неће променити ни тврдња да је награда коју је „Јељцин-Центар“ добио у свету музеја исто што су „Оскар“, Кански и Венецијански фестивал за светски филм.

        „Јељцин-Центар“ има свој музеј (посвећен Борису Јељцину и његовој владавини), архив, библиотеку, изложбене сале, образовни простор за децу.