Искрено писмо руских либерала „другу Стаљину“ које касни 60 година

„ТВОЈЕ ИМЕ НАС СВРБИ ИЗНУТРА И НАЈБОЉЕ БИ БИЛО

ДА ТЕ НИКАДА НИЈЕ БИЛО, РОШАВА НАКАЗО“ 

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, aутор је члан Национал-бољшевичке партије чији је оснивач писац Едуард Лимонов. Њени активисти су у мају 2011. извршили напад на амбасаду Србије у Москви у знак протеста против хапшења генерала Ратка Младића

  • Свима и свакоме смо опростили, само нисмо теби. Спасио си наш род. Да није било тебе, наше деде и прадеде би подавили у гасним коморама, они би били педантно стрељани од Бреста до Владивостока, а наше питање заувек решено. Истребио си нас до седмог колена само да би спасао руско семе
  • Тебе мрзе и „западне демократије“ и „западне аутократије“ и финансијски кругови, мрзе те и дан данас јер памте с ким су имали посла 
  • Био си на челу државе која је победила у најстрашнијем рату током читаве људске историје. Мржња према теби сразмерна је само твојим делима
  • Од Русије си направио оно што никада није била - најјачу земљу на земаљској кугли. Ни једна империја у читавој људској историји није била толико јака као Русија у твоје време. Коме се то могло свиђати?
  • Веома се трудимо, али нам не полази за руком да потрошимо и низ воду пустимо сво твоје наслеђе и твоје име, да се уместо твојих великих дела сећамо твојих мрачних, реалних и монструозних злочина. Све си нас задужио. Да си проклет!
 
Социјализам је био изграђен.
Хајде да у њега населимо људе.
(Борис Слуцки, совјетски песник)
 

          УСЕЛИЛИ смо се у твој социјализам.

          Поделили смо земљу коју си ти створио.

          Милиони су радили у фабрикама које су саградили твоји робови и твоји научници. Предузећа која си ти створио довели смо до банкротства, а добијени новац потрошили на дворце које смо ми саградили. На хиљаде правих двораца. Ти никада ниси имао такву дачу, рошава наказо.        

          Продали смо ледоломце и атомске бродове које си ти поринуо и себи купили јахте. Узгред, то уопште није метафора, то је чињеница из наших биографија.

          Због тога нас твоје име сврби изнутра и најбоље би било да те никада није било.

          Спасио си наш род. Да није било тебе, наше деде и прадеде би подавили у гасним коморама, они би били педантно стрељани од Бреста до Владивостока, а наше питање заувек решено. Истребио си нас до седмог колена само да би спасао руско семе.   

          Када кажемо да смо и ми ратовали, треба да будемо искрени и кажемо да смо ратовали само у Русији и са Русијом, на грбачи Руса. У Француској, Пољској, Мађарској, Чехословачкој и Румунији и било где другде, нисмо ратовали тако добро, тамо су нас хватали и спаљивали. Успело нам је само у Русији у којој смо нашли спас под твојим одвратним скутима.

          Нисмо ти захвални за наше животе и живот нашег рода, брката псино. 

          Али, потајно знамо: да није било тебе - не би било ни нас.

          То је једноставан људски закон: нема вечне захвалности. То замара! Сваки се човек љути и мучи ако је некоме обавезан. Желимо да имамо обавезу само према себи - свом таленту, својој храбрости, свом интелекту и сопственој снази. 

          Шта више, не волимо оне којима дугујемо велики новац и не можемо да им вратимо. Или не желимо да вратимо. 

          Зато ствари желимо тако да прикажемо, као да од тебе никада нисмо ништа узели у зајам, већ да смо све то сами зарадили или као да нам је неко поклонио сто кила крупних новчаница, као да било ко има за бацање - да! предивно! лежале су по страни и никоме нису биле потребне! и ми смо их само покупили - тако да - остави нас миру, бежи, склони нам се с очију, цркни гаде један.

          Да бисмо се тебе ослободили, стално измишљамо неке нове приче у алтернативном историјском жанру, у преварантском и коцкарском жанру, у жанру безочне лажи, у жанру одушевљене и подле демагогије.

          Кажемо - и то је онај ретки случај када безмало говоримо истину - да ниси жалио и да си периодично истребљивао руски народ. Постала је традиција да број жртава повећавамо на десетине, а некада и на стотине пута, и то се радило. Али зато прећуткујемо да нам уопште нису важни ни овај народ, ни његова интелигенција.

          За садашње непрестано нестајање становништва и народне аристократије ове земље корацима од седам миља, ми неуморно и уз самоодрицање кривимо - какав запањујући парадокс! - тебе! Нисмо ми убили руско село, руску науку и руску интелигенцију свели на гологузију и копилад, немој да се смејеш - за све си ти крив. Ти који си умро пре 60 година! Какве ми везе имамо са тим.

          Кад смо ми дошли - све је већ било сломљено и труло. Наше милијарде смо зарадили сами, својим радом, ни из чега! Мајке ми.

          У крајњој линији, изумирање руског етноса је објективни процес. У твоје време су убијани људи, а у наше - они сами умиру. Ти ниси могао толико да побијеш колико брзо данас умиру из чиста мира. Објективност, зар не?

          Убедљиво тврдимо да смо Победили у инат теби.

          Истина, то је мало чудно, али од тада се у Русији готово ништа више не дешава у инат. На пример, она никако да постане разумна и снажна држава ни у инат, чак ни захваљујући нама и нашем стваралачком раду. До ђавола, опет парадокс.

          Кажемо да си сам покренуо рат, међутим нисмо нашли ни један једини документ који то потврђује.

          Кажемо да си побио све црвене официре и њих стављамо на пиједестал, а оне које ниси - мрзимо и клевећемо. Убио си Тухачевског и Бљухера, али си оставио Ворошилова и Буђоног. Зато су ова последња двојица - тупани и копилад. Да си којим случајем урадио другачије и у животу оставио Тухачевског и Бљухера, ова двојица би била тупани и копилад.

          Било како било, одлично знамо да смо обезглавили и армију и науку. То што смо у твоје време и у инат теби имали армију и науку, а у наше време немамо ни једно ни друго, не умањује нашу самоувереност.

          Кажемо да уочи страшног рата ниси желео да се договориш са „западним демократијама“ иако потајно знамо да су се „западне демократије“ договориле са Хитлером, док су друге западне, као и неке источне демократије проповедале фашизам и градиле фашистичке државе. Шта више, финансијски кругови Сједињених Америчких Држава, које не обасјава овоземаљска светлост, улагали су у Хитлера и његову погану будућност огромна средства.

          Свима и свакоме смо опростили, само нисмо теби.

          Тебе мрзе и „западне демократије“ и „западне аутократије“ и ти исти финансијски кругови, мрзе те и дан данас јер памте с ким су имали посла. 

          Сви показатељи говоре да су имали посла са нечим што је веома супротно од нас. Ти си почетна тачка. Ти си други пол. Ти си носилац програма који се никада не може уклопити у нашу провинцијалну свест.

          Био си на челу државе која је победила у најстрашнијем рату током читаве људске историје.

          Мржња према теби сразмерна је само твојим делима.

          Мрзе оне који раде. Нико ништа не замера онима који ништа не раде. Шта су не почетку рата радили шефови Француске, или Норвешке, или рецимо Пољске, да се подсетимо?

          Они нису издали наредбу „Ни корак назад!“. Они нису уводили одреде да би „спасли своју власт“ (управо ми, алтруисти и несреброљубци, тако волимо о теби да говоримо). Они нису своје пукове и дивизије гурали под метке и бомбе, и нису поливали крвљу поља у име својих висина. Они нису терали децу да раде у војним фабрикама, они нису жестоко кажњавали за кашњење на посао. Не! Милиони њихових грађана су мирно и одговорно радилои за хитлерову Немачку. Ко може било шта да им замери?

          Читав свет замера само теби.

          У твоје време су ударени темељи освајању космоса. Да си још мало поживео - први лет у космос би се догодио у твоје време, а то би било крајње неподношљиво. Можеш ли да замислиш? – цар, бркати цезар који је прекројио читав свет и гологузог човека као птића лансирао ван планете - из своје вечно димеће луле!

          Е, да си поживео још пола века - нико не би заменио велику космичку одисеју на ајпеде и компјутерске игрице.

          А да, да не заборавим, у твоје време смо направили атомску бомбу - што је спасло свет од нуклеарног рата, а руске градове од америчког нуклеарног напада, уместо Питера букнула је топла Хирошима, а уместо Кијева - облачни и мирни Нагасаки. То би био тријумф демократије коју толико волимо.

          Од Русије си направио оно што она никада није била - најјачу земљу на земаљској кугли. Ни једна империја у читавој људској историји није била толико јака као Русија у твоје време.

          Коме се то могло свиђати?

          Веома се трудимо, али нам не полази за руком да потрошимо и низ воду пустимо сво твоје наслеђе и твоје име, да се уместо твојих великих дела сећамо твојих мрачних, реалних и монструозних злочина.

          Све си нас задужио. Да си проклет.

          Руска либерална јавност.

 

          Превео: Горан ШИМПРАГА

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари