ГРУШКО: Русија ће одреаговати на ово што НАТО ради на својим „источним границама”

СТАЛНИ ПРЕДСТАВНИК МОСКВЕ ПРИ АЛИЈАНСИ НАЈАВИО МОГУЋНОСТ ДА ОНА КОРИГУЈЕ ДЕЛОВАЊЕ САВЕТА РУСИЈА-НАТО

• Александар Грушко посебно указао да је алијанса прошле године извела  војну вежбу Steadfast Jazz са „штапским задатком”: „успостављање територијалне целовитости (неке земље) у случају спољне агресије”
• Грушко је оценио – ако се све посматра из угла онога што се звало „однос снага у свету” – да укупни војни расходи НАТО чине приближно половину свих војних расхода у свету и да је војни буџет Русије десет пута мањи од натовског

         КАКВЕ год потезе НАТО  буде вукао ради у функцији учвршћивања својих источних граница – Русија ће, како је саопштио њен стални представник при сверноатлантској алијанси Александар Грушко, предузети „све политичке и војно-техничке мере које буде изискивала њена безбедност”

         Грушко је при том наставио: „Ми знамо да је војна структура алијансе добила задатак да за самит НАТО у Велсу сачини планове јачања одбране. У принципу, за нас није новост то што НАТО велику пажњу поклања одбрани својих источних граница”.

         Он је истовремено упозорио  да Савет Русија-НАТО може бити адаптиран, ако у оквиру њега не буде практичне сарадње и додао да у скорије време не треба очекивати заседање Савета, имајући у виду да је НАТО донео одлуку да прекине сарадњу са Русијом.

         То значи – нагласио је Грушко - да Русија и НАТО немају теме за разговор.

         Шефови дипломатија земаља НАТО саопштили су да прекидају практичну и војну сарадњу са Русијом, али да ће сачувати контакте Савета Русија-НАТО најмање на нивоу амбасадора.

         Грушко је тим поводом прецизирао:„Савет Русија-НАТО је оквир за политички дијалог и реализацију пројеката практичне сарадње. Зато, ако сарадње не буде, не искључујем да ће бити потребне одлуке о адаптацији и самих инструмената сарадње. У догледној будућности не видим тему која би ме подстакла да иницирам сазивање Савета Русија-НАТО”.

         Грушко каже да је НАТО заинтересован за политичке контакте без обзира на обустављање сарадње.

         „У историји односа Русија-НАТО било је много тога. Уколико се буду доносиле одлуке, оне ће се доносити на основу уравнотежене анализе, а не као плод емоција. У сваком случају, уверен сам да постоји заинтересованост да се сачувају канали за комуникацију између толико великих војно-политичких фактора у евроатлантском простору, као што су Русија и НАТО. Било би апсолутно неразумно да се односи спусте на ниво хладног рата” – рекао је Грушко.

         Он је потврдио да такво мишљење деле многи партнери из Савета Русија-НАТО.

         Он је такође изјавио да прекидом сарадње у сфери заједничких интереса губи сама пакт.

         „Уколико једна страна не жели да сарађује, онда такве сарадње неће бити. За нас је принципијелно да наставимо и будемо одговорни, што смо довољно показали на примеру неутралисања нових претњи и изазова. Уколико НАТО није спреман да ради са нама и бежи од властите одговорности, онда ћемо на међународној арени радити са оним партнерима који деле ове циљеве” – нагласио је Грушко.

         При том је указао да је алијанса „завршила војно „освајање” територија источноевропских чланица”.

         За илустрацију је навео: да је алијанса прибалтичке земље и Пољску још 2009. потпуно интегрисала у своје војне планове и да је модернизовала њихове војне аеродроме и луке. И још: да је отворила војне базе у Бугарској, Румунији и Пољској и да формира ПРО инфраструктуру у Румунији и Пољској.

         Посебно је нагласио да је алијанса прошле године извела  војну вежбу Steadfast Jazz са „штапским задатком”: „успостављање територијалне целовитости (неке земље) у случају спољне агресије”.

         Грушко је оценио – ако се све посматра из угла онога што се звало „однос снага у свету” – да укупни војни расходи НАТО чине приближно половину свих војних расхода у свету и да је војни буџет Русије десет пута мањи од натовског.

         „Неки и у 21. веку своју безбедност повезују са присуством иностраних трупа и америчких и других база на својој територији, а то ствари води у епоху конфронтације која је требало да остане у прошлости. У случају са Грузијом и Украјином, јасно је да те линије поделе већ пролазе унутар појединих држава. Ствари овако стоје, упркос томе што унутар алијансе, наравно, постоје и земље које одлично схватају да нико нема намеру да напада на НАТО” – подвукао је Грушко.

         Г. Шимпрага