Ево шта да чините да бисте се допали либералима, а шта да бисте остали нормални

ЛИБЕРАЛИ СУ УВЕРЕНИ ДА ШОЛОХОВ НИЈЕ НАПИСАО „ТИХИ ДОН“, А ДА КО НИЈЕ ЗА ЕВРОПУ - ТАЈ УОПШТЕ НИЈЕ ЧОВЕК

Захар Прилепин

* Да бисте ушли у либералне кругове потребно је да демонстрирате гадљиви антипатриотизам, да имате одбојност према православној цркви, да имате презир у вези са донбаским случајем и сиријском авантуром.. Такође: да показујете ревност поводом истополних бракова и у борби за право хомосексуалаца на усвајање све руске сирочади одмах или у партијама, да имате тоталну увереност у то да је Русија – Европа, а онај ко ту „није Европа“ - он уопште није човек. Још све своје морате проглашавати за „савест“ и „част“ земље, за златну интелектуалну резерву, а све туђе називати олошем и будалама

* А за нормалност је потребно да сматрате да је достојан однос детета према родитељима – правило, да је поштовање грађанина према историји сопствене Отаџбине – правило, да је патриотско васпитање – правило, да је подршка руском покрету на Криму и Донбасу – правило, да је умеће дечака, тим пре мушкараца, да користе оружје – правило, да је васпитање жена као будућих мајки – правило, да је васпитавање детета од стране породичног пара - мужа и жене – правило, да је поштовање институције цркве – правило

* За нормалност је потребно знати и да је непрестано тражење у историји своје земље гнојних чирева – аномалија, да наслађивање тим чиревима – аномалија, да је подршка туђем патриотизму и презир према патриотизму суграђана – аномалија, да је ратоборно одбацивање цркве – аномалија, тотални пацифизам и хедонизам – аномалија, да је васпитавање детета не од стране мајке и оца, већ истополних субјеката – аномалија   

         Пише: Захар ПРИЛЕПИН

         СВЕ ово је необично и гротескно, али изгледа баш тако.

         Шта је потребно да се доспе у пристојно либерално друштво?

         Мало тога.

         Списак је кратак, трећина странице.

         Дакле.

         Гадљиви антипатриотизам. Одбојност према православној цркви. Презрење у вези са донбаским случајем и сиријском авантуром. Скепса у односу на руску историју као такву и руског човека са свим његовим кметским навикама. Ревност поводом истополних бракова и борба за право хомосексуалаца на усвајање све руске сирочади одмах или у партијама. Константно неотесано социјал-дарвинистичко шегачење.Тотална увереност у то да је Русија – Европа, а онај ко ту „није Европа“, он уопште није човек.

         Све своје проглашавати за „савест“ и „част“ земље, за златну интелектуалну резерву, а све туђе називати олошем и будалама.

         Баш све. Може се мало побиберити или посолити. Или пљунути у тањир – по укусу.

         Да, овде се додаје под-тачка: одушевљење најновијом „нобеловком“. Ради разноликости интелектуалне позиције: Није Шолохов написао „Тихи Дон“.

         И – тачка.

         Одмах постајеш свој и у сваком погледу пријатан човек.

         Све твоје прошле испаде одмах ће ти се опростити и гледаће те нежно и заљубљено. 

         То је лако разумети на примеру бившег новинара, а сада коњушара Невзорова (водио из Санкт Петербурга некад популарну инфо-емисију „600 секунди) који од недавно у себи дивно спаја Ржевског и Смердјакова. Никако га није било, није га било, нико се за њега није интересовао, а живео би тамо са својим коњићима и нека га ђаво носи.

         А онда је одједном почео да прича и то тако лепо: „…црностотинаши у изгланцаним чизмама… узаврело ђубре патриота… салата од разапетих дечака…“

         Некој публици уши су задрхтале: а чији је то тако пријатан гласић? Па да, то је наш момак у кожној јакни!

         „А није ли он прекјуче стао у одбрану крвавог ОМОН-а у Риги?“

         Да, није важно, човек одраста, зови га брзо код нас, види како је одједном постао добар.

         Кад сви забораве овај чланак, ја могу ради шале да завртим исту такву причу. За месец дана или годину. И одмах ће стартовати. Одмах ће сви пристојни људи рећи: ех, најзад, иначе смо већ помислили да си коначно шенуо. Хајде, де, понови шта си сад рекао.

         „Сите задњице! Безгрешне девојке из „Пуси рајот“! Земља Стаљина и Шојгуа!“ – повикаћу!

         Јао, сјајан си! И још?

         „Патриотска наклапања, донбаски зомби! На Криму је туга, људи су схватили шта су изгубили! Прикључили се Северној Кореји! Тежили слободи, а дотрчали у тамницу!“

         Јао, лепотане! Јеси ли сам смислио тамницу? Баш умеш кад хоћеш! Увек смо у тебе веровали!

         „Кметска свест је неуништива код руских људи! Совок изгризао душе совкова! (совок - од: совјетски човек homo soveticus, прим. прев.) А Гафт? Он је сенилни старац! А Каљагин? А шта је још јуче било са мном?

         Да. Да. Још. Још, молим те.

         „Породица може да буде свакаква, два мушкарца и дете, три мушкарца и дете, син пука и пука!“

         Ах, тако дуго смо чекали да прогледаш, веома дуго. И своје ћеш дати у породицу било каквог састава, ако се с тобом нешто деси?

         „Даћу и своје! И мене нека усвоје!“

         Шта ћемо са Лењином?

         „Напоље из маузолеја!“

         А са примањем православља, опричнином (конфискована земља непосредно подређена цару), кавкаским ратовима, сибирским тековинама, совјетским грађевинама?

         „Историја Русије је - историја злостављања и пљачки! Свети Владимир је – манијак! Куриле – Јапанцима. Сибир – аутономија! Уместо маузолеја – споменик Сахарову! Украјинским снајперистима – слободу, руској народној војсци – тамничку решетку!“

         Добро, добро, све ти верујемо! Браво! Хајде, сви да загаламимо на Путина.?

         …ето, оне либерале који су само нормални либерали – је ли њима мука од овакве салате? Од тога што је либерализам у данашњој Русији – копита и поглед моржа условног невзорова, напудерисани нос условног носика и „Словени против терора Москве“ у гостима код званичног Кијева који је убио десет хиљада цивилних људи за једну годину?

         Одговориће ми да и патриоти имају исти такав тривијални пакет ситнежи за супу.

         Да, тривијални. Крим-наш, Сирија-наша, Јенки-непријатељи, Путин-Кадиров-Моторола, олигархе иза решетке, раднике на Канаре, замашни знак крста, загрлити брезу, вотка из боце. Шолохов је написао „Тихи Дон“. Валентин Грогорјевич Распутин, лака му земља, велики је писац, а наш Владимир Сорокин је –порнограф.

         Умало да заборавим, све своје проглашавати за „савест“ и „част“ земље,  а све туђе називати олошем и будалама.

         Све је јасно и са патриотама, нећемо да кријемо.

         Знате, ипак сам прочитао обе варијанте, и други сет ми се чини некако пристојнији.

         Зато што се са патриотским сетом може овде још живети, без обзира на, и на, и на – а са „прогресивним“ треба или све овде покосити до од пре хиљаду година, или се торњати на. 

         Разлика је само у томе.

         Зато ја овде живим у изгланцаним чизмама, „крварим“, тече ми  патриотски гној.

         Односно, сматрам да је достојан однос детета према родитељима – правило, поштовање грађанина према историји сопствене Отаџбине – правило, патриотско васпитање – правило, подршка Мајдана – добро…  разматра се, али подршка руског покрета на Криму и Донбасу – правило, умеће дечака, тим пре мушкараца, да користи оружје – правило, васпитање жена као будућих мајки – правило, васпитавање детета од стране породичног пара, мужа и жене – правило, поштовање институције цркве – правило.

         И да је непрестано тражење у историји своје земље гнојних чирева – аномалија, наслађивање тим чиревима – аномалија, подршка туђем патриотизму и презир према патриотизму суграђана – аномалија, ратоборно одбацивање цркве – аномалија, тотални пацифизам и хедонизам – аномалија, васпитавање детета не од стране мајке и оца, већ истополних субјеката – аномалија.

         Јесу ли позиције јасне? Онда идите у свој кутак и стојте лицем према зиду док вас не позову. Шалим се, шалим се.

         О детаљима може да се дискутује.

         На пример, поводом корупције, поткупљивања и осталих подлости – ту се сви слажемо. Али присуство Сердјукова уопште не значи да свуда могу да се окаче слике „Пуси рајот“, вратити Крим, Куриле предати, цркве затворити, а деци предавати бајку о принцу и принцу и истину о хиљадугодишњем Гулагу, манијака Владимира и остале ругобе, ругобе, ругобе.

         На пример, Валентин Распутин је – велики руски писац, али Владимир Сорокин такође није лош. Николај Губенко – добро, али и Звјагинцев није без талента. Нећемо о томе дискутовати, бићемо шири. Ако Невзоров пожели још мало да води „600 секунди“ – добро, нека. Он тако брзо разговара, забавно је.

         Може чак јашући на коњу да води програм, тако нешто још нисмо имали.

         Нека сви снимају и пишу шта желе.

         Како умеју нека тако и ору, певају, плешу, котрљају се на коњима или коњи на њима – имамо слободну земљу.

         Само, за правило биће признато оно што јесте и увек је било правило. Амин.

 

Превела

Ксенија Трајковић